Питања и одговори - инспекција за заштиту животне средине

Заштита од јонизујућих зрачења

Којим законом је уређено коришћење извора јонизујућих зрачења у медицини (рендген дијагностика, стоматологија, радиотерапија и нуклеарна медицина), индустрији, научно-истарживачкој делатности и другим областима?

Коришћење извора јонизујућих зрачења прописано је Законом о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности („Службени гласник РС”, бр. 36/09 и 93/12) и одговарајућим подзаконским актима.

Забрањено је обављање делатности са изворима јонизујућих зрачења и нуклеарним материјалима без претходно прибављеног одобрења које издаје Агенција за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије.

Који је рок за усаглашавање са одредбама Законом о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности?

Правна лица и предузетници дужни су да ускладе своје пословање са одредбама овог закона у року од три године од дана ступања на снагу овог закона.

Које су надлежности Министарства пољопривреде и заштите животне средине?

Министарство пољопривреде и заштите животне средине на основу одредби члана 76. став 1. Закона о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности, надлежно је за вршење инспекцијског надзора над спровођењем мера заштите од јонизујућих зрачења, преко инспектора за заштиту од јонизујућих зрачења.

Које су надлежности Агенције за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије?

На основу члана 5. Закон о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности Агенција за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије, као самостална регулаторна организација, врши јавна овлашћења у складу са законом на спровођењу мера заштите од јонизујућих зрачења и мера нуклеарне сигурности при обављању радијационих делатности и нуклеарних активности.

Агенција за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије врши послове у складу са Законом о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности, и делатности Агенције су:

  • обављање и других послова утврђених законом.
  • прати, оцењује и даје предлоге за унапређење радијационе и нуклеарне сигурности
  • прати развој области од значаја за радијациону и нуклеарну сигурност у свету и подстиче трансфер знања;
  • давање мишљења на захтев надлежних државних органа у вези са приступањем међународним конвенцијама и другим споразумима у области радијационе и нуклеарне сигурности и безбедности;
  • самостално или у сарадњи са надлежним државним органима остваривање сарадње са Међународном агенцијом за атомску енергију и другим међународним телима и надлежним органима других држава у вези са спровођењем закона;
  • остваривање сарадње са надлежним државним органима из свог делокруга;
  • достављање средствима јавног информисања, надлежним државним органима и Међународној агенцији за атомску енергију информације од значаја за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност;
  • обезбеђивање јавности у раду на спровођењу закона и у поступку доношења подзаконских прописа;
  • вршење контроле испуњености услова на основу којих су издате лиценце, дозволе и решења из тач. 8), 9) и 10) овог става;
  • објављивање годишњег извештаја о нивоу излагања становништва јонизујућим зрачењима на територији Републике Србије;
  • праћење обима и промене нивоа радиоактивности и оцењивање њеног утицаја на становништво и животну средину и, с тим у вези, налагање спровођења потребних мера и праћење њиховог извршавања;
  • вођење централне евиденције о нуклеарним објектима, нуклеарним материјалима и радиоактивном отпаду и контролa евиденција које воде корисници;
  • формирање и одржавање базе података (централни регистар) о изворима јонизујућих зрачења и корисницима тих извора, професионално изложеним лицима, као и о другим подацима од значаја за заштиту од јонизујућих зрачења, радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност;
  • вођење регистра пријава и издатих лиценци, дозвола, решења, потврда о евидетирању и сертификата;
  • прописивање висине накнаде за издавање лиценци, дозвола, решења, потврда о евидентирању и сертификата;
  • издавање сертификатa одговорним лицима за заштиту од јонизујућих зрачења;
  • издавање потврде о евидентирању извора јонизујућих зрачења;
  • издавање, продужавање и одузимање овлашћења правним лицима или предузетницима за обављање послова заштите од јонизујућих зрачења, радијационе делатности или нуклеарне активности;
  • издавање и одузимање дозвола за промет радиоактивних и нуклеарних материјала;
  • издавање, продужавање и одузимање лиценце за обављање радијационе делатности и нуклеарне активности;
  • израђивање упутства и процедуре потребне за спровођење мера радијационе и нуклеарне сигурности и безбедности;
  • припрема предлога Плана за деловање у случају акцидента;
  • припрема предлога: Програма радијационе сигурности и безбедности, Програма нуклеарне сигурности и безбедности и Програма управљања радиоактивним отпадом;
  • доношење Програма за правовремену најаву акцидента;
  • доношење Програма за допунско обучавање и оспособљавање професионално изложених лица и лица одговорних за заштиту од јонизујућих зрачења;
  • доношење Програма систематског испитивања радиоактивности у животној средини;
  • доношење подзаконских прописа за спровођење закона којим се уређује заштита од јонизујућих зрачења и нуклеарна сигурност;

Ко је надлежан за вршење инспекцијском надзора у области нуклеарне сигурности?

Министарство просвете, науке и технолошког развоја врши инспекцијски надзор над спровођењем мера нуклеарне сигурности преко инспектора за нуклеарну сигурност и управљање радиоактивним отпадом, на основу одредби члана 76. став 2. Закона о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности.

Којим прописом је уређена контрола радиоактивности роба при увозу, извозу и транзиту роба?

Законом о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности, забрањује се увоз животних намирница, воде за пиће, сточне хране, вештачких ђубрива, лекова, предмета опште употребе, грађевинских материјала, руде, металних производа примарног облика, минералних сировина, секундарних сировина и друге робе ако садрже радионуклиде изнад прописаних граница;  забрањује се извоз секундарних сировина ако садрже радионуклиде изнад прописаних граница; забрањује се транзит преко територије Републике Србије секундарних сировина и металне робе који садрже радионуклиде изнад прописаних граница.

Методе и начин контроле радиоактивности роба прописани су Правилником о контроли радиоактивности роба при увозу, извозу и транзиту  („Службени гласник РС”, бр. 44/11).

Који је поступак за уклањање радиоактивних громобрана?

На основу члана 2. ст. 4. Закона о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности, забрањена је уградња радиоактивних громобрана на територији Републике Србије.

Извори јонизујућих зрачења из радиоактивних грмобрана морају се уклонити у року од пет година од дана ступања на снагу овог закона, односно до 23.05. 2014. године. Трошкове уклањања извора јонизујућих зрачења из радиоактивних громобрана сноси правно лице или предузетник који их поседује, односно користи.

Изворе јонизујућих зрачења из радиоактивних грмобрана, могу да уклањају само правна лица и предузетници која су прибавила лиценцу за обављање радијационе делатност за предметну намену, од стране Агенције за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије.

Ко је надлежан за складиштење радиоактивног отпада?

Јавно предузеће „Нуклеарни објекти Србије”.

Ко је овлашћен за обављање стручних послова у области заштите од јонизујућих зрачења?

Списак овлашћених правних лица може се преузети са сајта Агенције за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије.

http://www.srbatom.gov.rs

Где се могу добити упутства за пријаву извора јонизујућих зрачења и подношења захтева за обављање радијационе делатности?

Сва упутства могу се преузети са сајта Агенције за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије.

http://www.srbatom.gov.rs

Ко врши лекарске прегледе професионално изложених лица?

Према Закону о безбедности и здрављу на раду („Службени гласник РС”, број 101/05) и у складу са Правилником о претходним и периодичним лекарским прегледима запослених на радним местима са повећаним ризиком („Службени гласник РС”, број 120/07) , претходне и периодичне лекарске прегледе врши служба медицине рада. Послодавац не може запослити радника на радно место изложено јонизујућим зрачењима ако радник није обавио претходни лекарски преглед и ако закључак није позитиван у смислу способности радника за излагање ризицима јонизујућих зрачења. Периодични лекарски преглед за сва професионално изложена лица обавезан је најмање једном годишње.

За раднике класификоване у категорију «А» сваки периодични лекарски преглед треба да садржи елементе општег и специфичног лекарског прегледа; док за раднике класификоване у категорију «Б» годишњи преглед може да има елементе општег лекарског прегледа, а најмање једном у три године да се примењују и елементи специфичног периодичног лекарског прегледа

Наведени услови су прописани Правилником о условима за добијање лиценце за обављање радијационе   делатности („Службени гласник РС”, бр. 61/11).

Степен стручне спрема лица одговорног за заштиту од јонизујућих зрачења?

Лице одговорно за заштиту од јонизујућих зрачења у хуманој и ветеринарској медицини, научноистраживачком раду и за обављање овлашћених послова у заштити од јонизујућих зрачења мора да има високо образовање стечено на дипломским академским студијама из области медицинских, ветеринарских, природно-математичких или техничко-технолошких наука и додатну оспособљеност за спровођење мера заштите на пословима лица одговорног за заштиту од јонизујућих зрачења у области примене извора јонизујућих зрачења, за коју га именује носилац лиценце.

Наведни услови су прописани Правилником о условима за добијање лиценце за обављање радијационе делатности („Службени гласник РС”, бр. 61/11).

Како се воде евиденције?

Вођење евиденција је прописано Правилником о евиденцији о изворима јонизујућих зрачења, професионално изложеним лицима, о изложености пацијената јонизујућим зрачењима и радиоактивном отпаду („Службени гласник РС”, бр. 97/11).

Период дозиметријске контроле услова коришћења извора јонизујућих зрачења?

Корисник је дужан да за сваки извор јонизујућих зрачења обезбеди редовну годишњу дозиметријску контролу, осим за отворене изворе јонизујућих зрачења и генераторе јонизујућих зрачења, који се користе за систематска снимања становништва, за које је обавезна дозиметријска контрола најмање једном у шест месеци, у складу са  Правилником о условима за добијање лиценце за обављање радијационе делатности („Службени гласник РС”, бр. 61/11).

Како се користе јонизујући дектори дима?

За коришћење јонизујућих дектора дима неопходно је прибавити потврду о евидентирању од Агенције за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије, у складу са чланом 32. Закона о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности и Правилником о условима за добијање лиценце за обављање радијационе делатности.

Како се обележавају просторије у којима се користе извори јонизујућих зрачења?

У просторијама у којима се користе извори јонизујућих зрачења на видном месту се постављају упутства овлашћеног правног лица о коришћењу извора јонизујућих зрачења и о поступку у случају акцидента, као и да простор обележе основним знаком и натписом „ОПАСНОСТ ЗРАЧЕЊЕ”, у складу Правилником о условима за добијање лиценце за обављање радијационе делатности.

Како да ступимо у контакт са Агенцијом за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије?

Агенција за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије
Масарикова 5/15, 11000 Београд
Телефон: +381 11 3061 489, Факс: +381 11 3061 552
E-mail: info[at]srbatom.gov.rs
http://www.srbatom.gov.rs

Заштита од нејонизујућих зрачења

Шта су извори нејонизујућих зрачења од посебног интереса (ИПИ)?

Под ИПИ се сматрају извори електромагнетног зрачења чије електромагнетно поље у зони повећане осетљивости, достиже најмање 10% износа референтне, граничне вредности прописане за ту фреквенцију. Ближе су дефинисани ставом 4. и 5. Правилника о изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса, врстама извора, начину и периоду њиховог испитивања, извори нејонизујућих зрачења од посебног интереса („Сл. гласник РС”, бр. 104/09).

Шта су зоне повећане осетљивости?

Зоне повећане осетљивости јесу: подручја стамбених зона у којима се особе могу задржавати и 24 сата дневно; школе, домови, предшколске установе, породилишта, болнице, туристички објекти, те дечја игралишта; површине неизграђених парцела намењених, према урбанистичком плану, за наведене намене, у складу са препорукама Светске здравствене организације”.

Прописи о заштити становништва у подручју повећане осетљивости не односе се на објекте који су накнадно изграђени унутар далеководних коридора.

Шта је контролисана зона?

Контролисана (надзирана) зона је ограђени или обележени простор око извора нејонизујућег зрачења који је доступан само запосленим лицима, или лицима која надгледају његово коришћење, или радна средина.

Колике су дозвољене граничне вредности приликом излагања нејонизујућим зрачењима?

Референтни гранични нивои прописани су у Табели 2. Правилника о границама излагања нејонизујућим зрачењима („Сл. гласник РС”, бр. 104/09).

За базне радио станице мобилне и фиксне телефоније, референтни гранични нивои у зависности од дате фреквенције, приближно износе: Е=16,8 V/m за GSM900, Е=23,3 V/m за GSM1800, Е=24,4 V/m за UMTS, Е=11,2 V/m за CDMA, Е=15,6V/m за LTE800 V/m.

За трафостанице и далеководе, референтни гранични нивои су: Е=2kV/m, H=32А/m, B=40µТ, J=2mA/m2.

Ко је надлежан за спровођење поступка за постављање базне станице?

Локалана самоуправа, одељење надлежно за процену утицаја на животну средину. Исто и за радио/ТВ емитере.

Ко контролише базне станице мобилне телефоније?

Локална самопурава – инспекција за заштиту животне средине. Контрола базних станица мобилне или бежичне фиксне телефоније, које представљају извор од посебног интереса, такође је у надлежности инспекције за заштиту животне средине локалне самоуправе.

Ко контролише далеководе, трафостанице?

Трафостанице и далеководи напона већег од 35 kV – републичка инспекција за заштиту животне средине (Министарство задужено за област заштите од нејонизујућих зрачења).

Које су надлежности инспекције?

Надлежни инспектор за заштиту животне средине наређује спровођење прописаних мера укључујући и забрану коришћења извора нејонизујућег зрачења од посебног интереса.

Грађевинска инспекције наређује уклањање објекта, у складу са Законом о планирању и изградњи.

Инспекција електронских комуникација надлежна је за одређивање забране рада, печаћења и одузимање електронске комуникационе опреме, или дела опреме, ако се утврди да рад електронске комуникационе опреме угрожава животну средину, у складу са Законом о електронским комуникацијама.

Електроенергетска инспекција надлежна је за спровођење одредби Закона о енергетици у вези могућег угрожавања животне средине од коришћења трансформаторских станица и електроенергетских водова.

Кo врши мерења нивоа нејонизујућих зрачења?

Испитивање нивоа зрачења извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса у животној средини, као и Систематско испитивање нивоа нејонизујућих зрачења, може да врши само привредно друштво, предузеће и друго правно лице, које је акредитовано код Акредитационог тела Србије да обавља послове из обима акредитације у складу са Стандардом SCS ISO/IEC 17 025 : 2006, и које има решење Министарства надлежног за обављање послова из области заштите животне средине од нејонизујућих зраћења.

Списак овлашћених правних лица налази се на страници Министарства https://www.ekologija.gov.rs/dozvole-obrasci/zastita-od-nejonizujucih-zracenja/

Захтеви се подносе Министарству заштите животне средине, Сектору за управљање у животној средини, Одсеку за заштиту од буке, вибрација и нејонизујућих зрачења.

Испитивање нивоа зрачења извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса у животној средини

Обавезно за изворе НЈЗ на начин и у периоду прописаним Законом о заштити од нејонизујућих зрачења.

Након изградње, односно постављања објекта који садржи извор нејонизујућег зрачења, а пре издавања дозволе за почетак рада или употребне дозволе врши се прво испитивање, када се извор НЈЗ може пустити у пробни рад у периоду не дужем од 30 дана или, за телекомуникационе објекте код који се мерења могу извршити у оквиру техничког прегледа.

Периодична испитивања ИПИ

Спроводе се за изворе нејонизујућег зрачења од посебног интереса, на сваке 2 календарске године за високофреквентне изворе, и 4 календарске године за нискофреквентне изворе.

Систематско испитивање нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини?

Ради откривања присуства, утврђивања опасности, обавештавања и предузимања мера заштите од нејонизујућих зрачења, врши се систематско испитивање нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини. Влада доноси Програм систематског испитивања нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини за период од две године, који припрема министарство надлежно за послове заштите од нејонизујућих зрачења у сарадњи са органом аутономне покрајине надлежним за послове заштите животне средине.

Извештаји о систематским испитивањима нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини, доступни су свим заинтересованим стрaнама Министарства заштите ђивотне средине

https://www.ekologija.gov.rs/dozvole-obrasci/zastita-od-nejonizujucih-zracenja/, и на сајту Агенцијe за заштиту животне средине (www.sepa.gov.rs).

  • Који прописи из области заштите животне средине се примењују на изворе нејонизујућих зрачења?
  • Закон о заштити од нејонизујућих зрачења („Сл. гласник РС”, бр. 36/09) са пратећим подзаконским актима („Сл. гласник РС”, бр. 104/09);
  • Закон о процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС”, бр. 135/04 и 36/09) и
  • Закон о заштити животне средине („Сл. гласник РС”, бр. 135/04, 36/09, 72/09 и 43/11).

Осим наведених прописа из области заштите животне средине, примењују се и:

  • Закон о енергетици („Сл. гласник РС”, бр. 145/2014 и 95/2018 – др. закон) који спроводи Министартсво рударства и енергетике;
  • Закон о електронским комуникацијама („Сл. гласник РС”, бр. 44/10, 60/2013 – одлука УС, 62/2014 и 95/2018 – др. закон) који спроводи Министарство трговине, туризма и телекомуникација и Регулаторна агенција за електронске комуникације и поштанске услуге (РАТЕЛ);
  • Закон о планирању и изградњи („Сл. гласник РС”, бр. 72/2009, 81/2009 – испр., 64/2010 – одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 – одлука УС, 50/2013 – одлука УС и 98/2013 – одлука УС, 98/2013 – одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 – др. закон и 9/2020), за чије спровођење је надлежно Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

На страници Министарства заштите животне средине https://www.ekologija.gov.rs/dokumenti/, налазе се прописи из области заштите од нејонизујућих зрачења.

Министарство заштите животне средине
Сектор за управљање животном средином
Одсек за заштиту од буке, вибрација и нејонизујућег зрачења
Омладинских бригада 1
Нови Београд
Телефон: 011/31-31-226