Да ли и колико очекујете повећање броја регистрованих риболоваца увођењем јединствене дозволе?
Доношењем Закона о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда („Службени гласник РС”, број 36/09) и установљавањем јединствене дозволе за рекреативни риболов за целокупну територију Републике Србије за последицу ће имати нагли пораст броја издатих дозвола са досадашњих 0.8% становништва на преко 1% у 2010. Вишегодишње пројекције као и подаци о броју издатих дозвола за рекреативни риболов држава у окружењу указују да ће њихов број расти сходно расту БНД и достићи око 6% становништва (неке скандинавске државе бележе број регистрованих рекреативних риболоваца већи од 12 % становништва, а Финска невероватних 24,8%).
Да ли ће бити доплатних дозвола за одређене воде и ко одређује висину доплате (министарство или корисник)?
Чланом 39. став 4. Закона о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда („Службени гласник РС”, број 36/09) прописано је да корисник рибарског подручја може издати доплатну дозволу за рекреативни риболов, која важи уз годишњу, за обављање рекреативног риболова на појединим деловима рибарског подручја, у складу са категоризацијом вода. Чланом 40. став 2. истог закона прописано је да висину трошкова издавања доплатне дозволе одређује корисник у складу са категоризацијом риболовних вода и она је приход корисника.
Како је регулисано издавање дозвола за привредни риболов, ко ће моћи да поседује такву дозволу и колико ће оне коштати?
Закон о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда („Службени гласник РС”, број 36/09) ступио је на снагу 23.05.2009. године.
Чланом 30. прописано је да ,,Привредни риболов на рибарском подручју може да обавља привредно друштво или предузетник који испуњава услове прописане овим законом. Привредно друштво може да обавља привредни риболов ако има:
- два запослена лица са VII степеном стручне спреме, (или мастер студије), биолошког, еколошког или сточарског усмерења;
- запослена лица која су уписана у регистар привредних рибара.
Предузетник може да обавља привредни риболов ако је уписан у регистар привредних рибара.
Привредни риболов предузетник или привредно друштво обавља на основу уговора са корисником рибарског подручја и годишње дозволе за привредни риболов, у складу са програмом управљања рибарким подручјем, односно привременим програмом управљања рибарским подручјем и категоризацијом риболовних вода.”
Чланом 31. ст. 1. и 2. прописано је да ,,стручни испит за рибара полаже се пред комисијом коју образује министар; лице са положеним стручним испитом из става 1. овог члана стиче право на упис у регистар привредних рибара”
Чланом 32. став 2. прописано је да ,,регистар привредних рибара води Министарство”.
Чланом 33. прописано је да ,,годишњу дозволу за привредни риболов издаје корисник рибарског подручја на захтев привредног друштва или предузетника; за издавање годишње дозволе из става 1. овог члана плаћа се износ чију висину одређује корисник; средства из става 2. овог члана су приход корисника и користе се у складу са програмом управљања рибарским подручјем; годишња дозвола за привредни риболов која се издаје предузетнику гласи на име и непреносива је; годишња дозвола за привредни риболов која се издаје привредном друштву важи само за једно лице у радном односу код привредног друштва које има положен стручни испит за рибара; годишња дозвола може да се одузме лицу ако то лице престане да испуњава услове за обављање привредног риболова, ако се утврди да је дозвола издата на основу нетачних података или ако то лице привредни риболов обавља супротно одредбама овог закона”.
Чланом 34. прописано је да ,,корисник рибарског подручја, ради очувања рибљег фонда као природног ресурса, издаје број годишњих дозвола за привредни риболов утврђен програмом управљања рибарским подручјем и категоризацијом риболовних вода”
Чланом 61. став 2. прописано је да су ,,привредни рибари дужни да положе стручни испит за рибара у року од две године од дана ступања на снагу овог закона”.
Који је разлог да се забрани рекреативни риболов из чамца?
Законом о заштити и и одрживом коришћењу рибљег фонда („Службeни гласник РС”, број 36/09) по први пут је риболов из чамца дозвољен на свим риболовним водама Републике Србије уколико корисник рибарског подручја Програмом управљања рибарским подручјем односно посебним актом то дозволи. Чланом 9. Правилника о начину, алатима и средствима којима се обавља привредни риболов, као и начину, алатима, опреми и средтвима којима се обавља рекреативни риболов („Службeни гласник РС”, број 104/09) прописано је да се „рекреативни риболов обавља са обале риболовне воде одређене за рекреативни риболов без употребе чамаца и других сличних пловидбених објекара и направа; изузетно, чамац као помоћно средтво за обављање рекреативног риболова на риболовној води може се употребити само ако је корисник то предвидео привременим програмом управљања рибарским подручјем или програмом управљања рибарским подручјем”.
Чланом 10. Правилника о начину, алатима и средствима којима се обавља риболов („Службени гласник РС”, број 25/95) који је донет на основу Закона о рибарству („Службени гласник РС”, бр. 35/94, 38/94 и 101/05) било је прописано да се „спортски риболов обавља само са обале риболовне воде одређене за спортски риболов без употребе чамаца и других сличних пловидбених објеката и направа (сплав и сл.); употребу чамаца за обављање спортског риболова на риболовној води за привредни и спортски риболов одређује корисник рибарског подручја (место,време, начин коришћења и сл.)”.
Зашто се ограничава куповина дозвола по месту пребивалишта, шта је са странцима, ако им члан 84. Устава Републике Србије то дозвољава?
Чланом 39. ст. 4. и 5. Закона о заштити и и одрживом коришћењу рибљег фонда („Службeни гласник РС”, број 36/09) прописано је да „корисник издаје дозволу у јединицама локалне самоуправе које се налазе на територији рибарског подручја за које корисник има Уговор о уступању на коришћење; дозволу за рекреативни риболов лице купује у месту пребивалишта”. Овакво законско решење донето је из разлога потпоре систему годишње дозволе која важи на свим риболовним водама Републике Србије. Особе које нису држављани Републике Србије обавезне су да пријаве адресу боравка у Србији, а аналогно томе и купују годишње дозволе у месту у коме су пријављени. Дневне и вишедневне дозволе нису ограничене куповином у месту пребивалишта.
Који је разлог да се лов сома на бућку третира као привредни риболов, ако сви знамо да је исти риболов сезонског карактера (око три месеца) и да се у земљама у окружењу третира као рекреативни?
Лов сома бућком је изразито ефикасан начин лова при коме поред мамца риболовац употребљава звук бућке као стимулус. Овај вид риболова забрањен је у већини држава света и окарактерисан је као неспортски. Уколико средство бућка постане средство рекреативног риболова популација сома (Silurus glanis) била би изложена прекомерном излову који би довео до несагледивих последица по опстанак ове врсте и квалитативни и квантитативни састав целокупног рибљег фонда био би изложен поремећеним односима унутар екосистема риболовних вода у Србији. Такође, Република Србија је потписница Конвенције о заштити европске дивљачи и природних станишта (Бернска конвенција) која регулише овакве видове лова дивљих животињских врста. Чланом 10 .став 3. Правилника о начину, алатима и средствима којима се обавља привредни риболов, као и о начину, алатима, опреми и средствима којима се обавља рекреативни риболов („Службени гласник РС”, број 104/09) прописано је да се „помоћно средство бућка може користити за спотрски риболов приликом одржавања спортско – туристичких манифестација”.
Колико се ради на порибљавању, нарочито у најугроженијим подручјима? Да ли је то обавеза корисника или државе?
Порибљавање је обавеза корисника рибарског подручја, и то је једна од намена средтава пореклом од дозвола за привредни и рекреативни риболов. Потребно је нагласити да порибљавања не морају увек бити најефикаснији начин заштите и унапређења рибљег фонда и њима се прибегава само ако су исцрпљене све друге могућности за природни мрест риба. Научно је потврђено да чување риболовних вода и природног мреста риба представља најефикаснију меру заштите рибљег фонда.
Са којим циљем је забрањена употреба алохтоних врста риба, као мамака? Када би смо их и даље користили као такве – ловили, лагеровали… – то би умањило њихову популацију. Ако их не будемо ловили наменски, биће их све више!
Употреба алохтоних врста као мамаца је један од главних вектора уношења алохтоних врста у нове риболовне воде и њихова употреба за ове сврхе је забрањена у готово свим европским државама. На овај начин рекреативни риболовци су унели нпр. бабушку у готово све хидроакумулације формиране 70 –тих и 80 –тих година. министарство животне средине и просторног планирања одобрава корисницима рибарских подручја санациони излов алохтоних врста што је једна од ефикасних мера првенствено контроле бројности а затим и борбе против алохтоних врста риба у риболовним водама Србије.
Зашто је прописана Забрана риболова из чамца?
Доношењем Закона о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда („Службени гласник РС”, број 36/09) Министарство животне средине и просторног планирања се постарало да коначно реши дугогодишњи проблем риболова из чамца. Старим Законом о рибарству било је прописано да је дозвољен риболов из чамца искључиво на риболовним водама са наменом за привредни и рекреативни риболов (Дунав, Сава и Тиса) па су риболовци на другим риболовним водама били онемогућени да обављају риболов на овај начин. Новим законским решењима није било могуће експлицитно дозволити риболов из чамца на свим водама из разлога специфичности појединих вода везаних за њихове посебне намене (водоснабдевање, каналска мрежа, заштићена природна добра), па је уведено решење да корисник актом о управљању рибарским подручјем (Привременим програмом управљања рибарским подручјем или Програмом управљања рибарским подручјем) може дозволити риболов из чамца или сличних пловидбених направа на свакој риболовној води. Проблем са којим се суочавају рекреативни риболовци у Србији може се веома лако решити њиховим обраћањем кориснику рибарског подручја на чијим риболовним водама обављају риболов.
Чланом 9. Правилника о начину, алатима и средствима којима се обавља привредни риболов, као и о начину, алатима, опреми и средствима којима се обавља рекреативни риболов („Службени гласник РС”, број 104/09) прописано је да се „рекреативни риболов обавља са обале риболовне воде одређене за рекреативни риболов без употребе чамаца и других сличних пловидбених објеката и направа; изузетно, чамац као помоћно средство за обављање рекреативног риболова на риболовној води може се употребити само ако је то корисник предвидео Привременим програмом управљања рибарским подручјем или Програмом управљања рибарским подручјем”.
Која је стратегија Министарства везано за порибљавање Дунава и конкретно за подршку опоравка популације рибе моруне, као веома угрожене врсте?
Министарство животне средине и просторног планирања не врши порибљавања риболовних вода Републике Србије. Сва порибљавања врше корисници рибарских подручја уз сагласност министра односно надлежног покрајинског органа за кориснике на територији АП Војводина. Чланом 15. ст. 2., 3. и 4. Закона о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда („Службени гласник РС”, број 36/09) прописано је да је „корисник дужан да најкасније у року од годину дана од дана потписивања уговора о коришћењу рибарског подручја донесе Програм управљања рибарским подручјем за период на који му је додељено на коришћење; корисник је дужан да најкасније у року од годину дана од дана доношења Програм управљања рибарским подручјем прибави сагласност на исти; у складу са Програмом управљања рибарским подручјем, корисник доноси Годишњи програм управљања рибарским подручјем најкасније до краја текуће године за наредну годину; до добијања сагласности на Програм управљања рибарским подручјем, рибарско подручје користи се на основу Привременог програма управљања рибарским подручјем који се доноси за прве две године коришћења, а који корисник доноси у року од три месеца од дана уступања рибарског подручја на коришћење; Министар, односно надлежни покрајински орган даје сагласност на програме из ст. 1, 2., 3. и 4. овог члана.” Чланом 16. став 1. тачка 6. наведеног закона прописано је да Програм управљања рибарским подручјем садржи програм порибљавања по врстама и количини риба и времену и месту порибљавања.
На основу одредница Резолуције Конференције 12.7 ЦИТЕС Конвенције (Сантјаго-Чиле 2002.), државе чланице конвенције су склопиле Регионалну стратегију за очување и одрживо управљање популацијама јесетарских врста северозападног Црног мора и доњег тока реке Дунав у складу са ЦИТЕС конвенцијом (26. новембар 2003.), с циљем да се јесетарске врсте одрживо користе и да се са њиховим популацијама одговарајуће управља. У складу са наведеним Министарство животне средине и простоног планирања израдило је Акциони план управљања јесетарским врстама 2008. године. Као основне кораке наведени акциони план предвиђа следеће мере чији рок реализације је прецизиран на период од 1 до 15 година:
- Идентификација, карактеризација и заштита станишта
- Истраживања бројности јесетарских врста, као и кретање и коришћење појединих зона од стране јесетарских врста
- Генетска истраживања у циљу идентификације постојања суб-популација различитих врста јесетарских риба
- Успоставити програм развоја аквакултуре, како за потребе порибљавања и научних истраживања, тако и за комерцијалну производњу
- Формирање вебсајта и израда публикација у циљу подизања свести о значају јесетарских врста http://www.sturgeons.info
- Анализа усклађености правних докумената (Закон о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда („Службени гласник РС”, број 36/09) ускладио је релевантну легислативу и успоставио трајну забрану лова свих јесетарских врста осим кечиге за коју су донете знатно строжије конзервационе мере).
Како бисмо знали прецизно да измеримо дужину рибе, реците нам, на који део рибе се односи „средина основе репног пераја”?
Тачком 9. Наредбе о мерама за очување и заштиту рибљег фонда („Службени гласник РС”, број 104/09) прописан је начин мерења рибе „праволинијски од врха губице до средине основе репног пераја” што представља карактер који је веома чест у ихтиолошким истраживањима – стандардна дужина. Основа репног пераја представља корен жбица репа а средина основе налази се на средишњем делу овог региона тела рибе гледано дорзо – вентално.
Када се очекује доношење новог Закона о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда?
Министарство природних ресурса, рударства и просторног планирања отпочело процес анализе система управљања рибљим фондом у риболовним водама Републике Србије, које обухвата заштиту и одрживо коришћење рибљег фонда као природног богатства и добра од општег интереса, са циљем унапређења законских решења и услова обављања привредног, рекреативног и спортског риболова. Образована је радна група за израду Нацрта закона о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда. Јавна расправа о Закону спроведена је у складу са усвојеним Програмом јавне расправе у периоду од 28. октобра до 18. новембра 2013. године, у Београду и Новом Саду, а текст Закона је био званично доступан на интернет презентацији министарства www.mprrpp.gov.rs.
Јавну расправу о Закону, Министарство природних ресурса, рударства и просторног планирања организовало је у форми презентација и расправа о Закону, које су одржане:
- у Београду, 30.10.2013. године у 11 часова у Привредној комори Србије, Теразије 23, на којој су учествовали представници државних органа и организација, јавних служби, корисници рибарских подручја, научна и стручна јавност, удружења рекреативних и спортских риболоваца и заинтересовани грађани;
- у Новом Саду, 31.10.2013. године у 11 часова у просторијама Савеза самосталних синдиката Србије – Нови Сад, Булевар Михаила Пупина 24, на којој су учествовали представници државних органа и организација, јавних служби, корисници рибарских подручја, научна и стручна јавност, удружења рекреативних и спортских риболоваца и заинтересовани грађани.
Нацрт закона о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда добио је подршку свих укључених заинтересованих страна и закључено је да је општа оцена да је текст Нацрта закона добар, прихватљив за све учеснике и усклађен са савременим тенденцијама и законским решењима у области заштите и одрживог коришћења рибљег фонда, као природног ресурса. У складу са процедурама доношења нових прописа у Републици Србији, заинтересована јавност биће редовно обавештавана о процесу доношења Закона о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда.