Pravilnik kojim se uređuju ograničenja i zabrane proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja hemikalija koje prestavljaju neprihvatljuv rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu, kao i za proizvode koji ih sadrže je harmonizovan sa Aneksom XVII REACH Uredbe. Njime su propisana određena ograničenja i zabrane proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja odnosno dozvoljeni načini korišćenja i drugi uslove za proizvodnju, stavljanje u promet i korišćenje supstance, smeše i proizvoda u cilju zaštite zdravlja ljudi i životne sredine.
Uvođenje navedenih zabrana i ograničenja iz EU, zahteva analizu da li se pojedine supstance, načini korišćenja supstance ili koncentracije supstanci u pojedinim smešama koriste u našoj zemlji na način suprotan od onog kako je propisano u EU kao i da li je opravdano odmah ih uvoditi, ili se propisuju tranzicioni periodi za uvođenje takvih ograničenja odnosno zabrana.
Napomena: Ograničenja i zabrane ne primenjuju se na supstance, smeše i proizvode ako se oni koriste u naučno-istraživačke svrhe ili kao referentni standardi u laboratorijskim ispitivanjima.
Pravilnikom su uređena:
1. Ograničenja i zabrane proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja određenih supstanci, smeša i proizvoda
Ograničenja i zabrane proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja određenih supstanci, smeša i proizvoda date su kroz Listu ograničenja i zabrana. Ova ograničenja i zabrane usklađena su sa Aneksom XVII REACH, (https://echa.europa.eu/substances-restricted-under-reach)
Neka od ograničenja datih u Listi ograničenja i zabrana
PAHs u gumi i plastici
Policiklični aromatični ugljovodonici (PAH) su grupa od nekoliko stotina hemijski srodnih, postojanih u životnoj sredini, od kojih mnoga imaju mutagena, toksična i/ili kancerogena svojstva. Poznati izvori PAH u potrošačkim proizvodima su ekstender ulja i čađ. Čađ se koristi kao sredstvo koje se dodaje elastomerima kako bi se postigla potrebna svojstva materijala (npr. fleksibilnost i prigušivanje u gumenim formulacijama) ili kao pigment u plastičnim masama, dok se ekstender ulja koriste kao plastifikatori/omekšivači. Primeri proizvoda u kojima su otkriveni PAH su: predmeti za domaćinstvo, alati, odeća, obuća, igračke i proizvodi za negu dece, kao i podne pločice koje se koriste u teretanama ili na poljima sa travnjacima od reciklirane gume. Izloženost potrošača, posebno dece, PAH putem oralnog i dermalnog kontakta sa ovim artiklima bila je predmet značajne pažnje javnosti tokom protekle decenije, što je dovelo do ograničavanja sadržaja PAH. Zabranom broj 50. uvedena su ograničenja na 0,5 mg/kg (0,00005% m/m) bilo kog PAH koji podtpadaju pod ovu zabranu koji se mogu naći u proizvodima za decu i 1 mg/kg (0,0001% m/m) za sve ostale potrošačke proizvode.
CMR supstance u odeći, tekstilu i obući
Upotreba 33 hemikalije za koje se zna da u dodiru sa kožom ili udisanjem mogu izazvati maligna oboljenja, menjaju DNK ili su štetne za ljudsku reprodukciju ograničena je u odeći, tekstilu i obući. Ograničenja i zabrane ove grupe hemikalija su uvedene zabranom broj 72, a hemikalije su date u Tabeli 11. Ograničenje postavlja maksimalne granične koncentracije za ove supstance ili grupe supstanci kako bi se zaštitilo zdravlje ljudi – posebno dece i trudnica koje mogu imati više štetnih efekata po zdravlje.
Grupa proizvoda u kojima se mogu naći ove hemikalije i koje su predmet ograničenja mogu se naći u sledećoj tabeli:
|
Grupe proizvoda |
Primeri |
|
Odeća i povezani dodaci |
Majice, košulje, donji veš, pidžame, čarape, jakne, kaputi, odela, sportska odeća, kravate, šalovi, kaiševi za satove, rančevi, tašne itd. |
|
Tekstil (izuzev odeće) koji dolazi u kontakt sa ljudskom kožom |
Posteljina, ćebad, presvlake, jastučnice, peškiri, vreće za spavanje, prediva i tkanine namenjene potrošačima itd. |
|
Obuća |
Štampa i premazi naneti direktno na tekstilne delove koji su sastavni delovi obuće. |
Supstance u smešama za tetoviranje, trajno šminkanje, micro-blading i mikro pigmentaciju
Boje za tetoviranje i trajnu šminku su smeša hemikalija. Mogu sadržati opasne hemikalije koje uzrokuju alergije na koži i druge ozbiljnije efekte na zdravlje kao što su genetske mutacije i maligne/tumorozne promene. Pigmenti u bojama mogu migrirati iz kože u različite organe kao što su limfni čvorovi i jetra. Katkad se tetovaže uklanjaju laserom koji razgrađuje pigmente i druge supstance u manje čestice. Ako te čestice sadrže opasne supstance, one će se postupkom uklanjanja osloboditi i cirkulisati u telu. Isto tako hemikalije koje se upotrebljavaju u bojama za tetoviranje i trajnoj šminki mogu ostati u telu ceo život,a na taj način postoji mogućnost i dugoročne izloženosti potencijalno opasnim supstancama.
Zabrana broj 75. propisuje granične koncentracije utvrđene za grupe supstanci ili za pojedinačne supstance kao što su određene azoboje i kancerogeni aromatični amini, policiklični aromatični ugljovodonici (PAH), metali i metanol, kao i usklađene zahteve za obeležavanje, kako bi se osobama koje se tetoviraju i onima koji nanose tetovaže, dale dodatne informacije, olakšala primena ograničenja i učinile sigurnijima boje koje se upotrebljavaju u tetovažama i trajnoj šminki.
Ftalati
Ftalati se mogu naći u plastičnim delovima različitih proizvoda namenjenih za opštu upotrebu, ali i u PVC podovima, kablovima, crevima i obloženim tkaninama, folijama za pakovanje hrane pa i na koricama knjiga. Nalaze se gotovo u svemu što nas okružuje. Naime, ftalati se dodaju plastici na bazi polivinil hlorida (PVC) kao aditivi za omekšavanje i smanjivanje lomljivosti, ali se ne vezuju za polimer i postepeno se ispuštaju iz proizvoda od PVC materijala, te u kontaktu sa proizvodima koji ih sadrže može doći do izlaganja korisnika štetnim dejstvima ovih supstanci. Do izloženosti može doći ako prašina i proizvodi dođu u dodir sa sluznicom i kožom ljudi, na primer gutanjem hrane i prašine, stavljanjem proizvoda u usta, udisanjem vazduha i prašine u zatvorenim prostorima.
Postoje mnoge studije koje govore o štetnosti ftalata na ljudski organizam. Izloženost ovim materijama utiče na endokrini sistem kao i na bitne razvojne procese. Umanjuje razvoj dela mozga kod male dece koji je zadužen za proizvodnju testosterona kod dečaka, a čak do 40% mladih muškaraca u nekim zemljama imaju slabiji kvalitet sperme. Takođe neke studije pokazuju da izloženost ftalatima ima direktan uticaj na ćelije u disajnim organima i dovodi do promene disajnih puteva koji je jedan od glavnih uzroka hronične astme. Postoje i dokazi istraživanja sprovedenih na životinjama da embrionalna izloženost ftalatima dovode do promena u metabolizmu holesterola, tako da je moguć razvoj dijabetesa tipa 2 i povećanje težine kod odraslih.
Zabranom 51. koja je usaglašena sa Uredbom (EU) broj 2018/2005 u pogledu bis(2-etilheksil)-ftalata (DEHP), dibutil-ftalata (DBP), benzil-butil-ftalata (BBP) i diizobutil-ftalata (DIBP). Ova četiri ftalata predstavljaju neprihvatljiv rizik za zdravlje ljudi kada su prisutni u nekom plastificiranom materijalu u proizvodima, u igračkama i proizvodima za negu dece, u koncentraciji pojedinačno ili u nekoj kombinaciji, jednakoj ili većoj od 0,1% masenog udela, naročito kada se proizvodi koriste u zatvorenom prostoru. Ti materijali uključuju polivinil-hlorid (PVC), poliviniliden-hlorid (PVDC), polivinil-acetat (PVA), poliuretane, sve druge polimere (uključujući, između ostalog, polimerne pene i gumene materijale.
Pod proizvodom za negu dece podrazumevaju se svi proizvodi namenjeni za olakšavanje spavanja, opuštanja, higijene, hranjenja dece ili sisanja od strane dece.
Šest najčešćih ftalata, njihova funkcija i proizvodi u kojima se koriste:
|
Ftalat |
Funkcija |
Proizvodi |
|
DEHP |
Koristi se prvenstveno kao plastifikator za PVC |
Lutke, cipele, kabanice, odeća, medicinska pomagala (plastične cevi i intravenozne vrećice), nameštaj, presvlake za automobile i podne pločice. |
|
DIPN |
Koristi se prvenstveno kao plastifikator za PVC |
Zvečke, lopte, kašike, igračke, slamčice, rukavice, guma, lepkovi, boje i lakovi, hrana i upotreba za proizvode za hranu, odeća, cipele, unutrašnjost automobila i sredstava javnog prevoza. |
|
DBP |
Koristi se kao plastifikator za PVC, polivinil alkohol (PVA) i gumu. Takođe se koristi kao rastvarač i fiksator u bojama i kozmetici. |
Lateks lepkovi, proizvodi za negu automobila, kozmetika, insekticidi, materijali za umotavanje hrane, nameštaj, odeća (ponekad može biti prisutan u igračkama kao nečistoća ili nusproizvod).
|
|
DIDP |
Koristi se prvenstveno kao plastifikator za PVC |
Električni kablovi, koža za unutrašnjost automobila i PVC podovi.
|
|
DNOP |
Koristi se prvenstveno kao plastifikator za PVC |
Podovi, cerade, za oblaganje bazena, čepovi za boce, transportne trake i dvorišna creva. |
|
BBP |
Koristi se kao plastifikator za PVC, poliuretan, polisulfid i polimeri bazirani na akrilu |
Vinilni podovi, lepkovi, proizvodi za negu automobila, automobilske presvlake, transportne trake za hranu, materijal za umotavanje hrane, veštačka koža (niske koncentracije su detektovane u dečijom opremi i igračkama kao nusproizvod i nečistoće, nenamerno dodate ovim proizvodima). |
Kadmijum
Kadmijumova jedinjenja dodaju se plastičnim materijalima najčešće kao stabilizatori ili pigmenti. Stabilizatori plastike na bazi kadmijumovih jedinjenja su se koristili kao foto i termostabilizatori plastičnih masa, naročito u plastičnim materijalima na bazi polivinil hlorida (PVC). Barijum-kadmijumski (Ba/Cd) karboksilati kao i barijum-kadmijum-cink karboksilati (Ba/Cd/Zn) i spadaju među najstarije PVC stabilizatore koji su se u polimernim materijalima koristili više od 30 godina. Ovi stabilizatori su se dodavali pri procesima prerade plastičnih materijala kao što su: ekstruzija, kalandriranje, brizganje i sl. Proizvodi koji su se dobijali ovim procesima su npr. dekorativna folija za oblaganje nameštaja, poljoprivredna folija (kalandiranje), cevi, kanalice (ekstruzija), sandale i đonovi za cipele (brizganje).
Kadmijumova jedinjenja kao pigmenti najčešće su se koristili za dobijanje nijansi žute, narandžaste i crvene boje u plastici. Kadmijum sulfid (CdS) se koristio za žute tonove, dok su se crveni i narandžasti tonovi dobijali od kadmijum selenida i kadmijum sulfo-selenida. Kombinacijom kadmijum sulfida i hidratisanog hrom-oksida dobijala se svetlo zelena nijansa za bojenje plastike. S obzirom da se kadmijumova jedinjenja koriste u uslovima povišene temperature, gore navedeni pigmenti se ne koriste često za bojenje plastike, odnosno PVC.
Kadmijum je na osnovu svojih svojstava klasifikovan u sledeće klase opasnosti: Karcinogeno kat. 2; Mutageno kat. 3; i Toksično po reprodukciju kat. 3 iz čega se vidi da predstavlja veliki rizik po zdravlje ljudi. Kada kadmijum dospe u organizam, naravno u zavisnosti od koncentarcije, akutni efekti koji se mogu javiti su mučnina, povraćanje, i bolovi u stomaku. Inhalaciona izloženost kadmijumu može dovesti do edema ili upale pluća. Dugotrajna izloženost dovodi do hroničnih efekata tako da i niski nivoi izloženosti mogu dovesti do značajnog akumuliranja kadmijuma u organizmu koji za posledicu imaju teška oštećenja bubrega. Zabranom broj 23. propisana je maksimalna koncentracija kadmijuma koja mora biti manja od 0,01% (m/m).
2. Ograničenja i zabrane proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja dugotrajnih organskih zagađujućih supstanci (RORѕ).
Dugotrajne organske zagađujuće supstance odnosno predstavljaju organska jedinjenja koja su toksična po ljude i ostali živi svet, bioakumulativna i perzistentna u životnoj sredini. Ova jedinjenja su otporna na fotolitičku, hemijsku i biološku degradaciju, što omogućava da u životnoj sredini ostanu nepromenjena dugo vremena. RORѕ hemikalije su slabo rastvorne u vodi, a veoma dobro u mastima, pa lako prolaze kroz fosfolipidne strukture bioloških membrana, nakon čega se deponuju u masnom tkivu i drugim tkivima sa visokim sadržajem lipida. RORѕ hemikalije su obično delimično isparljive, što omogućava njihov atmosferski transport na velike udaljenosti.
Sve ove osobine obezbeđuju široku rasprostranjenost ovih jedinjenja u životnoj sredini, čak i u onim regijama u kojima nikada nisu bile korišćene. Ova svojstva RORѕ hemikalija čine da one postanu jedna od glavnih tema u oblasti zaštite životne sredine za koje je prepoznata potreba za strateškom akcijom na globalnom nivou. Kao odgovor međunarodne zajednice za sistemsko globalno rešenje problema RORѕ hemikalija, doneta je Stokholmska konvencija o RORѕ hemikalijama koja je stupila na snagu 2004. godine. Stokholmskom konvencijom o dugotrajnim organskim zagađujućim supstanacama između ostalog obuhvaćen je intergalni pristup isključivanja iz upotrebe ovih supstanci. Kako bi se ovaj zahtev sproveo pravilnikom su preuzeta ograničenja i zabrane proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja dugotrajnih organskih zagađujućih supstanci (RORѕ) iz Uredbe (ES) 2019/1021.
3. Ograničenja ukupnog sadržaja isparljivih organskih jedinjenja (VOC) u određenim bojama, lakovima i premazima za reparaciju vozila
VOC je bilo koje isparljivo organsko jedinjenje koje ima početnu tačku ključanja jednaku ili manju od 250°S na standardnom pritisku od 101,3kPa. Najveći broj organskih rastvarača koji ulaze u sastav boja i lakova spadaju u grupu VOC. Ograničenja ukupnog sadržaja isparljivih organskih jedinjenja (VOC) odnose se na boje i lakove, odnosno premaze i sredstva za reparaciju drumskih vozila.Ova organska jedinjenja mogu izazvati različite štetne efekte po zdravlje ljudi kao što su: iritacija oka, nosa i grla, glavobolja, gubitak koordinacije, mučnina, povraćanje, umor i vrtoglavica. Neki od njih mogu izazvati oštećenja jetre, bubrega i centralnog nervnog sistema.
Pored efekata na zdravlje ljudi, VOC u bojama, lakovima i premazima/sredstvima za reparaciju drumskih vozila dovodi do značajne emisije ovih jedinjenja u vazduh što doprinosi lokalnom i prekograničnom formiranju fotohemijskih oksidanasa u graničnom sloju troposfere i na taj način dovodi do ozbiljnog uticaja na životnu sredinu.U cilju smanjenja navedenih štetnih efekata VOC, propisani su maksimalno dozvoljeni sadržaji ovih supstanci u bojama i lakovima kao i premazima i sredstvima za reparaciju drumskih vozila.
Napomena: Etiketa odnosno ambalaža za premaze (boje i lakove) i sredstva i premaze za reparaciju drumskih vozila, pored podataka utvrđenih propisom o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i oglašavanju hemikalija sadrži i podatke o:
- slovnoj oznaci Liste maksimalno dozvoljnih vrednosti VOC ( Lista A ili Lista B);
- podkategoriji premaza (boja i lakova) koji se nanose na zgrade, njihovu opremu i ugradne delove, ili slovnoj oznaci te podkategorije napisanoj ćiriličnim ili latiničnim pismom po azbučnom ili abecednom redosledu;
- podkategoriji sredstava i premaza za reparaciju vozila ili slovnoj oznaci te podkategorije napisanoj ćiriličnim ili latiničnim pismom po azbučnom ili abecednom redosledu;
- maksimalno dozvoljenim vrednostima sadržaja VOC datim u listama A ili B
- ukupnom sadržaju VOC u smeši pripremljenoj za korišćenje.