Nevski ekološki kongres „Strategija ekološke bezbednosti: mehanizmi realizacije“ održan je  27. i 28. maja 2015. godine, u okviru plenarnih zasedanja i tematskih okruglih stolova, na kojima su vođeni razgovori i vršena je razmena iskustava u realizaciji uspešnih strategija i programa na temu „Osiguravanja ekološke bezbednosti“.

„Termin „ekološka bezbednost“ 1987. godine uvela Generalna skupština UN, kada je na predlog Mihaila Gorbačova usvojila „Rezoluciju o međunarodnoj ekološkoj bezbednosti“, kao direktnu reakciju na černobiljsku ekološku i humanitarnu katastrofu. Iste godine Svetska komisija za životnu sredinu i razvoj u svom izveštaju „Naša zajednička budućnost“ predlaže da se opšti pojam bezbednosti, koji se tradicionalno shvata u smislu političkih i nacionalnih pretnji suverenitetu, proširi, kako bi uključio sve veće uticaje ekološkog pritiska – na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou. Savremen pristup definisanja ekološke bezbednosti prepoznaje istu kao „očuvanje kako lokalnog prirodnog okruženja, tako isto i planetarne biosfere kao osnovnog, nosećeg sistema, od koga zavise svi drugi oblici ljudske delatnosti“. Na taj, način koncept ekološke bezbednosti razmatra se kroz kontekst održivog razvoja i njegova tri stuba: ekonomskog razvoja, društvenog prosperiteta i očuvane životne sredine“, naglasio je pomoćnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine Slobodan Erdeljan, je u svom izlaganju.

Tema Kongresa predstavlja jedan od glavnih činilaca sistema međunarodne bezbednosti i održivog razvoja, posebno po pitanjima unapređenja zakonodavstva u oblasti korišćenja i upravljanja prirodnim resursima, očuvanja ekosistema i objedinjavanja napora za ublažavanje posledica teholoških ekoloških nesreća i vanrednih situacija. Da bi se dostigli očekivani rezultati u oblasti ekološke bezbednosti, neophodno je povećati pre svega efikasnost saradnje između dražava i to putem razvoja civilnog društva sa jedne strane, i ekološkog biznisa sa druge strane.