Danas je u Kragujevcu održan drugi skup posvećen Nacrtu zakona o klimatskim promenama, u okviru Javne rasprave o ovom jednom od najkompleksnijih i najzahtevnijih zakona koja se sprovodi širom Srbije.

Skup je, je u ime organizatora Grada Kragujevca, pozdravio Zoran R. Prokić, član Gradskog veća za zaštitu i unapređenje životne sredine. Pomoćnica ministra zaštite životne sredine Jasmina Jović u uvodnoj reči istakla je značaj zakona o klimatskim promenama, koji predstavlja odgovor na promene klime i posledice, kao što su sve češće ekstremne klimatske epizode koje ugrožavaju ljudske živote i nanose veliku materijalnu štetu.

Promena namene zemljišta, loše upravljanje otpadom, krčenje šuma i druge delatnosti i postupci ljudi u svetu imaju za posledicu povećanje koncentracije ugljen dioksida za 40 odsto i povećanje srednje godišnje temperature za 1 stepen u poslednjih sto godina, rekla je pomoćnica ministra. Neophodne su akcije, na globalnom i nacionalnom planu, da se ublaže posledice klimatskih promena, a trend uspori ili zaustavi. „Pošumljavanje je najefikasniji metod borbe protiv klimatskih promena, zbog čega je Ministarstvo zaštite životne sredine opredelilo 70 miliona dinara budžetskih sredstava u 2018. godini za povećanje površina pod šumom u zaštićenim područjima. Zakon o klimatskim promenama je izuzetno kompleksan zakon koji će obuhvatiti brojne sektore i predvideti mere za ostvarivanje cilja preuzetog na osnovu Sporazuma iz Pariza, da se do 2030. godine smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte u Srbiji za 9,8 odsto u odnosu na emisiju u 1990. godini“, naglasila je Jasmina Jović.

„Zakon o klimatskim promenama omogućava uspostavljanje sistema za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove, ispunjavanje obaveza koje proističu iz Sporazuma u  Parizu, i usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije“, naglasila je Danijela Božanić iz Odeljenja za klimatske promene Ministarstva.

Nacrtom zakona o klimatskim promenama definisane su obaveze za strateške okvire i politike u različitim sektorima koji na neki način utiču na emisiju gasova sa efektom staklene bašte, i primenu konkretnih mera kao što je redovni godišnji monitoring emisija gasova industrijskih postrojenja, koji će doprineti borbi protiv klimatskih promena.