Javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode vođena je u skladu sa Zaključkom Odbora za privredu i finansije Vlade Republike Srbije o sprovođenju javne rasprave o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode 05 Broj: 011-2302/2020 od 17. marta 2021. godine.
Prema Programu javne rasprave o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode učesnici u javnoj raspravi su predstavnici državnih organa i organizacija, javnih službi i druga zainteresovana lica u oblasti zaštiti prirode.
U postupku pripreme izmena zakona kojim se uređuje oblast zaštite prirode Ministarstvo zaštite životne sredine (u daljem tekstu: Ministarstvo) sprovelo je javnu raspravu o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode. Javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode održana je u periodu od 19. marta do 7. aprila 2021. godine. Tekst Nacrta zakona bio je postavljen na internet prezentaciji Ministarstva www.ekologija.gov.rs, i i na portalu e - uprave.
U skladu sa tačkom 5. Zaključka o sprovođenju javne rasprave, predviđeno je da će javnu raspravu o Nacrtu zakona, Ministarstvo zaštite životne sredine održati u formi video konferencije ili na drugi mogući način, a javnost će biti blagovremeno obaveštena o tačnom vremenu i načinu sprovođenja planiranih aktivnosti u okviru javne rasprave o Nacrtu zakona.
Javni poziv za učešće u javnoj raspravi, u skladu sa programom objavljen je na internet stranici Ministarstva i na portalu e - uprave.
Poslovnikom Vlade u članu 41. propisano je da, rok za dostavljanje inicijativa, predloga, sugestija i komentara u pismenom ili elektronskom obliku iznosi najmanje 15 dana od dana objavljivanja javnog poziva, kao i da javna rasprava traje najmanje 20 dana.
Ministarstvo je postupilo u skladu sa navedenim programom javne rasprave, a s obzirom na epidemiološku situaciju, Ministarstvo je i posebno, elektronskim putem uputilo poziv za učešće na onlajn javnoj raspravi sledećim organima i organizacijama:
Pokrajinski zavod za zaštitu prirode info@pzzp.rs ;
Agencija za zaštitu životne sredine office@sepa.gov.rs ;
Republički hidrometeorolški zavod office@hidmet.gov.rs ;
Republički geodetski zavod office@rgz.gov.rs ;
Pokrajinski Sekretarijat za zaštitu životne sredine ekourb@vojvodina.gov.rs ;
Sekretarijat za zaštitu životne sredine Grada Beograda beoinfo@beograd.gov.rs ;
Upravlači zaštićenih područja (44 upravljača)
Pokret odbranimo reke Stare planine, info@novastaraplanina.com ;
Koalicija 27 - koalicija27@gmail.com, pr@koalicija27.org ;
Univerzitet u Kragujevcu rektor@kg.ac.rs ;
Univerzitet Nis uniuni@ni.ac.rs ;
Univerzitet Beograd kabinet@rect.bg.ac.rs ;
Univerzitet Novi Sad rektorat@uns.ac.rs ;
Univerzitet Priština rektorat@pr.ac.rs ;
Stalna konferencija gradova i opština secretarijat@skgo.org .
Javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode, zbog epidemiološke situacije i poštovanja mera, održana je onlajn putem platforme Webex, 6.4.2021. godine Javnoj raspravi su prisustvovali predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine, Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, upravljači zaštićenih područja na teritoriji Republike Srbije, organizacije civilnog društva
Nakon pozdravne reči Sare Pavkov, Aleksandra Došlić upoznala je prisutne sa ključnim izmenama i dopunama Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode, u cilju otklanjanja nedostataka i unapređenja istog. Kao ključne razloge za donošenje, navela je izgradnju MHE i njihov negativan uticaj na prirodu, što je praćeno opravdanim pritiskom javnosti, i preciziranje transponovanih obaveza iz direktiva EU-Direktive o pticama i Direktive o staništima.
Tokom javne rasprave učesnici su iznosili primedbe na predložena rešenja, odnosno sugestije i predloge za bolje uređenje određenih odredbi.
Predstavnica ZZPS Milica Vlašić Koturović, Danko Jović, Vesna Jovanović i Nenad Sekulić, dali su primedbe na član 9. Nacrta zakona, koji se odnosi na davanje prethodne saglasnosti, koju smatraju kao pravno neodrživu, da se time obesmišljava uloga drugostepenog organa, pri čemu nije jasna sadržina takvog prethodnog mišljenja, da je zavod upravo na Staroj planini sprečio izgradnju velikog broja MHE, te da ih ima samo nekoliko. Zavod je slao uslove nadležnim institucijama (ministarstvu i upravljačima), navodeći da nije problem da se rešenja šalju nadležnom ministarstvu i upravljačima.
Aleksandra Došlić predložila je održavanje sastanka sa predstavnicima oba zavoda u cilju iznalaženja najboljeg rešenja po ovom pitanju, a pre puštanja u dalju proceduru donošenja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode, pri čemu bi o zaključcima sa sastanka javnost bila upoznata kroz implementaciju istog u izveštaj sa javne rasprave.
Milica Radanović, predstavnik organizacije civilnog društva, takođe je dala primedbu na član 9. i zamolila za pojašnjenje o tome na osnovu čega bi Ministarstvo donelo prethodno mišljenje, s obzirom da stručno mišljenje donosi stručna kuća, odnosno zavod. Istakla je da se stiče utisak da zavod najčešće ne može da donese dobre uslove zbog vremenskog ograničenja, neizlaska na teren i nedostatka dostupnih podataka sa terena. Po pitanju procene uticaja istakla je da bi bilo dobro da i javnost učestvuje u tom procesu.
Ivana Vasić iz Vojvodinašuma predložila je da se produži vreme trajanja javnog uvida, tj. javne rasprave. Predložila je da se upravljači i korisnici (vlasnici zemljišta) više uključe u smislu uvažavanja njihovog mišljenja na uslove zaštite prirode vezano za aktivnosti koje se planiraju na zaštićenom području, jer upravljači i korisnici ne mogu da budu ni stranke u postupku, te da nemaju mehanizam da reaguju. Edita Brkić iz Vojvodinašuma dodala je da je upravljač nemoćan da radove i aktivnosti spreči, jer postoje uslovi zavoda (član 57, stav 59).
Tanja Petrović iz organizacije civilnog društva „Mladi istraživači” osim predloga da se produži vreme trajanja javnog uvida, odnosno javne rasprave, osvrnula se na član 108. vezano za potsticajna sredstva koja se upućuju jedinicama lokalne samouprave, sa pitanjem da li se i dalje dodeljuju sredstva upravljaču. Zamolila je za pojašnjenje da li se uvođenjem ocene prihvatljivosti u zakon uredba o oceni prihvatljivosti stavlja ad akta. Pitala je ko priprema ocenu prihvatljivosti, da li će se obrazovati sektor za sprovođenje te procedure, iznoseći zabrinutost u postojanje dovoljnog obima kapaciteta za sprovođenje velikog broja ovakvih postupaka.
Snežana Prokić iz Ministarstva zaštite životne sredine istakla je da su u pripremi predloga o postupku implementacije ocene prihvatljivosti u nacrt zakona učestvovala dva pravna eksperta sa projekta Natura 2000. Po pitanju kapaciteta, navela je da bi bilo neophodno da se zatraži podrška Ministarstvu i Zavodima po pitanju identifikacije konkretnih radnih mesta u cilju sprovođenja ovog postupka. Navela je obavezu investitora da pribavi ocenu prihvatljivosti. Uvode se obaveze prema investitoru u vidu izjave koju investitor daje.
Gordana Jančić iz Srbijašuma izrazila je nadu da će se u vezi člana 9. iznaći rešenje, ističući da bi se izdavanjem prethodnog mišljenja produžilo vreme trajanja postupka izdavanja mišljenja, s obzirom na broj i obim izdatih uslova na godišnjem nivou, pri čemu bi onda trebalo napraviti neke prioritete. Kod ocene prihvatljivosti potrebno je precizirati da li se ona radi za sve planove i projekte. Iznela je i nedoumicu da li je potrebno da JP Srbijašume, kao upravljač i korisnik prilikom traženja uslova za planska dokumenta daje izjavu o mogućim uticajima na ekološki značajna područja. Da li je moguće definisati u članu 8. da, ukoliko se uslovi pribavljaju za planove, da se ne traže za godišnje programe. Primedba se odnosi i na akt o ispunjenosti uslova, pri čemu je praksa da se taj akt dostavlja onom ko je zatražio uslove, dakle upravljaču, a ne Ministarstvu. Analizirajući član 42.rekla je da upravljač mora biti informisan sa merama iz studije, kada studija nije dostupna (u slučaju revizije zaštite) i da je potrebno naći modalitet da upravljač sa novom studijom, ili bar merama iz studije bude upoznat. Po pitanju Saveta korisnika, potrebno je bliže objasniti kako sa formira, koji mu je mandat i td. Vezano za član 35, koji se tiče zabrane izgradnje MHE-ukoliko investitor već ima građevinsku dozvolu, upitala je da li će stupanjem na snagu ovaj Zakon onemogućiti aktivnosti vezane za izgradnju i rad MHE.
Aleksandra Došlić, pozivajući se na prelazne i završne odredbe nacrta zakona, rekla je da se započeti postupci vezani sa izgradnjom MHE u zaštićenom području obustavljaju po službenoj dužnosti danom stupanja na snagu ovog Zakona, a da MHE koje su već izgrađene i obavljaju delatnost u skladu sa propisima nastavljaju sa radom do isteka važećih dozvola, odnosno ugovora. Što se tiče dostupnosti mera iz studije, potrebno je da se o tome napravi dogovor sa Zavodima, da bi upravljači bili obavešteni o merama koje su u obavezi da sprovode.
Na pitanje Milice Radanović kada se planira novi Zakon o zaštiti prirode, odgovoreno je da je plan da se donese novi Zakon u toku 2022. godine. Pozivajući se na član 35. Nacrta zakona, vezano za zabranu izgradnje MHE u zaštićenom području, gde se navodi da je izgradnja MHE dozvoljena ukoliko se radi o projektima od nacionalnog značaja i opšteg interesa, smatra da to može predstavljati opasnost, s obzirom da nisu jasno definisani kriterijumi za proglašenje nacionalnog značaja i opšteg interesa. Aleksandra Došlić pozivajući se na član 57. odgovorila je da su to projekti od opšteg interesa i nacionalnog značaja u smislu ovog Zakona.
Goran Sekulić iz WWF izražavajući nadu da će u pripremi novog Zakona biti uključen i sektor civilnog društva, smatra da je članu 35. potrebno izvršiti dosta izmena, za šta u ovom trenutku nema vremena, te da je o tome potrebno diskutovati prilikom izrade novog Zakona. Mišljenja je da Savet korisnika nije potreban za sva zaštićena područja, kao što su mali Spomenici prirode (zaštićena stabla i slično). Smatra da je ostalo nejasno kako će se Zakon uskladiti sa međunarodnim konvencijama. Po pitanju člana 35. Aleksandra Došlić slaže se da je potrebno izvršiti još izmena i dopuna, u tom smislu navela je i predlog dodavanja člana 35.a koji bi se odnosio na zabranu eksploatacije šljunka i peska iz korita svih reka u zaštićenim područjima i istraživanja mineralnih sirovina u trećem stepenu zaštite.
Na pitanje Nataše Milivojević iz WWF Adria zašto se ne zabrane sve aktivnosti na području na kome Zavod vrši valorizaciju radi eventualnog proglašenja za zaštićeno, odgovoreno je da je to moguće kroz Uslove zaštite prirode tek kada se uradi Studija zaštite, dostavi Ministarstvu i postavi se na sajt Ministarstva.
Slobodan Knežević, predstavnik društva za zaštitu ptica Srbije, dao je primedbu na slabu transparentnost postupka donošenja akata, takođe i primedbu u smislu nedovoljne uključenosti javnosti i nedovoljno vremena za izmene vrlo bitnog akta.
Aleksandra Došlić izjavila je da se na ovim izmenama radi još od 2018. godine, da je nevladin i civilni sektor uključen kroz radne grupe, i apelovala je na nevladin sektor da se uključuje u javni uvid i javne rasprave prilikom donošenja zakona i podzakonskih akata, kao i akata o proglašenju zaštićenih područja, a takođe i po pitanju upravljanja zaštićenim područjima.
Kako su predstavnici civilnog društva, izneli primedbu proceduralne prirode, da smatraju da je proces netransparentan, kao i to da nisu mogli da pronađu tekst Nacrta zakona, iako je isti i ceo materijal objavljen u delu „JAVNE RASPRAVE”, na javnoj raspravi je produžen rok za dostavljanje predloga, primedbi i sugestija za još pet dana.
U narednom periodu a u skladu sa dogovorom sa javne rasprave, održana su dva sastanka sa predstavnicima Zavoda za zaštitu prirode Srbije i Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, 12. i 22. aprila 2021. godine.
Ključno neslaganje predstavnika zavoda sa predlozima iz Nacrta zakona se odnosilo na izmenu člana 9. po pitanju nadležnosti i procedure izdavanja rešenja o uslovima zaštite prirode. S obzirom da ni Zavodi ni Ministarstvo nisu odstupili od svojih stavova, te da nije došlo do zajedničkog rešenja u pogledu preformulacije spornih delova predmetnog člana, predstavnici ZZPS i PZZP, smatrajući da nema svrhe dalje polemisati napustili su sastanak.
U narednom periodu stručne službe ministarstva, pristupile su razmatranju dostavljenih primedbi, predloga i komentara.
Primedbe su dostavili:
1. JP „Palić-Ludaš”
2. (u ime grupe organizacija i naučnika) MUZEJ ODBRANE REKA STARE PLANINE
3. Gordana Grujić
4. Agencija za zaštitu životne sredine
5. JP „Srbijašume”, Beograd
6. JP „Vojvodinašume”, Petrovaradin”
7. Koalicija 27
8. JP „Nacionalni park Tara”
9. Miloš Smoljanić
10. SAMUK d.o.o. Beograd-Zemun
11. MAGAL ELEKTRIK d.o.o. Beograd-Zemun
12. Brevina doo Kraljevo
13. 15 Avgust doo Beograd
14. GEOSYSTEM ENERGY D.O.O.
15. RAS ECO ENERGY DOO Beograd-Zemun
16. MHE MEZDREJA DOO Petrovac na Mlavi
17. MHE Zvonačka Banja
18. Nacionalno udruženje malih hidroelektrana
19. Hidroelektrane Hidrovolt DOO
20. PLEMEN DOO, Beograd
21. Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije
Pre nego što se daju odgovori na konkretne predloge, posebno u delu koji se odnosi na zabranu izgradnje hidroelektrana u zaštićenim područjima, što je predmet predloženog člana 35 a), treba istaći, da je u međuvremenu stupio na snagu Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije („Službeni glasnik RS”, broj 40/2021) od 22. aprila 2021. godine, pa se ovim Nacrtom zakona vrši usklađivanje sa Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije.
Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije, u članu 5. toga zakona propisano da se zabranjuje izgradnja hidroelektrana u zaštićenim područjima. Izuzetno od tog stava Vlada može, na predlog ministarstva nadležnog za rudarstvo i energetiku, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine, dozvoliti radove i aktivnosti, odnosno projekte na izgradnji hidroelektrane na zaštićenom području, ukoliko se radi o projektima od javnog i opšteg interesa, odnosno o projektima od posebnog ili nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.
Dakle odredba predloženog novog člana 35 a) koja je predmet primedbi, već postoji u Zakonu o korišćenju obnovljivih izvora energije, što u pravnotehničkom smislu iziskuje drugačije definisanje ovog pitanja u Zakonu o zaštiti prirode. Zbog toga se predloženi član 35a) briše, a usaglašavanje sa članom 5. Zakona o o korišćenju obnovljivih izvora energije se vrši kroz izmene postojećeg člana 35. Zakona o zaštiti prirode.
Takođe, važećim Zakonom o zaštiti prirode, („Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10, 91/10-ispravka i 14/16 i 95/18-drugi zakon), u članu 57. u stavu 2. propisano je da Vlada može, u skladu sa zakonom, dozvoliti radove i aktivnosti, odnosno projekte na zaštićenom području, posebno iz oblasti energetike, saobraćajne infrastrukture, vodoprivrede, poljoprivrede, turizma, sporta, rudarstva i zaštite prirode i životne sredine čije je izvođenje zabranjeno propisanim režimima zaštite, ukoliko se radi o projektima od opšteg interesa i nacionalnog značaja.
Dakle i primedbe koje su se odnosile na utvrđivanje javnog interesa, uz obrazloženje velikog dela učesnika javne rasprave, da se Vladi ostavlja prevelika dispozicija da sama odlučuje, bez saglasnosti i odgovarajućeg stručnog mišljenja i institucija i neposredno zaineresovanih građana, su neprihvatljive, s obzirom da odredba o utvrđivanju javnog interesa nije nova, ona već postoji i u Zakonu o zaštiti prirode i u Zakonu o korišćenju obnovljivih izvora energije.
U prilogu je tabela sa primedbama koje su prihvaćene i primedbama koje nisu prihvaćene, koju možete preuzeti ovde, kao i tekst Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirodeu koji su ugrađene primedbe koje su prihvaćene koju možete preuzeti ovde.
Primedbe koje su bile opšteg karaktera ili nisu sadržale konkretan predlog na sam tekst, Nacrta zakona su razmotrene i takođe su navedene u tabeli.
Prihvaćene primedbe su ugrađene u tekst Nacrta zakona koji se nalazi u prilogu.
Primedbe iznete u javnoj raspravi koje su bile pravno-tehničkog karaktera će se dodatno razmotriti kroz dodatnu pravno-tehničku redakciju teksta Nacrta zakona.
Kada su u pitanju primedbe koje su se odnosile na brisanje odredbi iz teksta Nacrta zakona, a polazeći od činjenice da je jedan od osnovnih ciljeva zakona obezbeđenje usklađenosti za pravnim tekovinama Evropske unije, ocenjeno je da su te odredbe neophodne i da ih ne treba brisati, kako radi usklađenosti sa evropskim propisima, tako i zbog činjenice da je reč o odredbama koje ni na koji način ne predstavljaju smetnju za pravni sistem Republike Srbije i da bi ih bilo korisno preuzeti.