„Danas postajemo sve više svesni da postojeći model ekonomskog rasta neminovno vodi opadanju produktivnosti rada, uz nedovoljan broj novih radnih mesta. Ovakav model neodrživ je i iz ugla životne sredine i socijalnih troškova: rast siromaštva usled previsokih troškova za hranu i energente, koji posebno pogađaju  najsiromašnije slojeve stanovništva“, rekla je ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković u svom uvodnom obraćanju danas na prvom međunarodnom sajmu „Zelena ekonomija“.

Ministar Bogosavljević Bošković je podsetila da je kroz Strategiju zelenog rasta, koji je usvojila Evropske organizacije za saradnju i razvoj upućen svojevrsni poziv vladama da harmoniziraju rast i održivost. Ova startegija, ima za cilj postizanje ekonomskog rasta i razvoja kroz finansiranje javnih dobara, unapređenje konkurentnosti, razvoj i transfer zelenih tehnologija, uz sprečavanje ekološke degradacije, gubitka biodiverziteta i neodrživog korišćenja prirodnih resursa.

„Republika Srbija je na Konferenciji u Riu, predstavila sopstvenu Studiju o dostignućima i perspektivama na putu ka zelenoj ekonomiji i održivom razvoju.  U Studiji su prikazani potencijali tri ključna sektora za tranziciju ka zelenoj ekonomiji u kontekstu održivog razvoja: obnovljivi izvori energije, energetska efikasnost i održiva organska poljoprivreda“, rekla je ministar.

Bogosavljević Bošković je naglasila da zelena ekonomija u Srbiji ima potencijala i da su to pokazali upravo privrednici kroz primere svojih projektnih aktivnosti navedenih u posebnom poglavlju Studije. Uštede nisu samo finansijske prirode, već što je još bitnije doprinose uspostavljanju sistema održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara, doprinose realizaciji koncepta održivog razvoja. Zelena ekonomija predstavlja svojevrsno sredstvo koje objedinjuje sve takve strateške mogućnosti. „Zelena ekonomija“ podrazumeva dugoročno, svako ulaganje u sirovinsku i energetsku efikasnost, u smanjenje štetnih emisija, u zamenu fosiliih goriva energijom iz obnovljivih izvora, kao i smanjenje troškova proizvodnje, veću konkurentnost na sve zahtevnijem tržištu i održivi ekonomski rast.

„Koncept zelene ekonomije posebno ističe razvoj reciklažne industrije u Republici Srbiji u kontekstu očuvanja resursa i otvaranja novih radnih mesta. Nova zakonska regulativa obezbedila je preduslove da se otpad sagledava u potpunosti kao resurs, a ne isključivo kao ekološki problem. Činjenice ukazuju da čak 60 odsto otpada, koji se u prethodnom periodu odbacivao, može biti ponovo iskorišćen u procesu reciklaže. U sadašnjim uslovima, procenjuje se da se u Srbiji reciklira od 10% do 15% otpada“, kazala je ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Na kraju ministar Bogosavljević Bošković je zaključila da sadašnji sistem finansiranja zaštite životne sredine ne obezbeđuje u dovoljnoj meri efikasno funkcionisanje sistema zaštite životne sredine, naročito upravljanje posebnim tokovima otpada u skladu sa zahtevima EU, kao i da je neophodno izvršiti reviziju poglavlja „Finansiranje zaštite životne sredine” u Zakonu o zaštiti životne sredine u pravcu osnivanja Zelenog fonda zaštite životne sredine Republike Srbije, kao jednog od ključnih mehanizama finansiranja zaštite životne sredine u Republici Srbiji. Želim da istaknem da je Ministarstvo finansija pokazalo puno razumevanje te da na osnovu toga, svi zajedno možemo da očekujemo da će tokom ove godine doći i do reuspostavljanja ovog Fonda.

Cilj sajma Zelena ekonomija je bio da na jednom mestu predstavi sve institucije, kompanije i međunarodne organizacije, koji su uključeni u razvoj ekonomski održivog sistema zaštite životne sredine.  Glavne teme sajma bile su investicije u infrastrukturu, kao jedan od preduslova za suštinski razvoj zelene ekonomije u Srbiji, novi zakonski okvir u oblasti zelene ekonomije u Srbiji, pitanje investicija u nove deponije ili u reciklažne centre i energetska postrojenja za spaljivanje nereciklabilnog otpada, mogućnosti daljeg rasta reciklažne industrije u Srbiji i mnoge druge.