Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, na 13. zasedanju Parlamentarne skupštine Mediterana, koja se održava u Beogradu, u Domu Narodne Skupštine Srbije, rekao je da na planeti Zemlji nema značajnijih tema koje opterećuju čovečanstvo od zaštite životne sredine i borbe protiv klimatskih promena i naglasio spremnost i posvećenost   Republike Srbije nacionalnim i međunarodnim ciljevima u borbi protiv klimatskih promena.

„Ovaj skup će dodatno osnažiti politički dijalog i razumevanje između naših država članica i građana, podstičući  zajedničke napore da ojačamo regionalnu saradnju u pitanjima od vitalnog interesa, a koja ne poznaju granice smanjenje zagađenja voda, vazduha, zemljišta i prirodnih resursa ,“ rekao je u uvodnom izlaganju ministar Trivan.

Napominjući da je Srbija bila domaćin Ministarske konferencije ,,Inovativna rešenja za smanjenje zagađenja u južnoj i jugoistočnoj Evropi“, koja je u decembru prošle godine održana u Beogradu, u zajedničkoj organizaciji Ministarstva zaštite životne sredine RS, UNEP-a i Vlade Italije, na kojoj je usvojen predlog ,,Zajedničke vizije“, koji će u martu biti predstavljen na  sastanku UNEP-ove  Generalne skupštine u Najrobiju, da je u istom periodu u Katovicama održana i Konferencija o klimatskim promenama, Trivan je ukazao: „Ovakvi skupovi nam obezbeđuju kontinuitet u saradnji, a osim jačanja međusobne saradnje mediteranskih zemalja, oni svakako koriste i unapređenju saradnje sa EU i međunarodnim organizacijama koje se bave životnom sredinom, pre svega UN.“

Govoreći o klimatskim promenama ministar je ukazao da je Mediteran jedna od oblasti koja se najbrže zagreva na Zemlji. „Jugoistočna Evropa i Mediteran spadaju u oblasti u kojima je potpuno očigledno da se klima menja. Međuvladin panel o promeni klime potvrdio je u svom poslednjem izveštaju da će se mediteranski ekosistemi promeniti u stanje nezabeleženo u poslednjih 10.000 godina, osim ako se porast temperature ne ograniči na 1,5°S. Toplija i sušna leta u južnim zemljama dovešće do češćih suša, šumskih požara i gubitka divljih staništa. Klimatske promene takođe ozbiljno prete turističkoj industriji u zemljama ovog regiona“, rekao je ministar Trivan.

Ukazujući da je od izuzetnog  značajan odgovoran odnos pojedinca i društva u celini prema životnoj sredini i prirodnim resursima, Trivan je naveo da  Ministarstvo uz podršku Globalnog fonda za životnu sredinu i Programa UN za razvoj, uspešno realizuje projekat „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“ koji ima za cilj borbu protiv klimatskih promena na nivou lokalnih zajednica kroz sprovođenje inovativnih rešenja za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, uz istovremeno ostvarivanje društvenih, ekonomskih i ekoloških koristi za građane.

„Ove godine će biti  izrađena prva nacionalna Strategija borbe protiv klimatskih promena sa akcionim planom čime je započeto uspostavljanje strateškog i političkog okvira borbe protiv klimatskih promena odnosno niskougljeničnog razvoja na ekonomski isplativ način, u skladu sa politikama EU u oblasti klimatskih promena i obavezama prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime i Sporazumu iz Pariza. U okviru Strategije biće identifikovane prioritetne mere smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2030. i 2050.“ rekao je Trivan

Ukazujući na posvećenost problemima životne sredine on je naglasio da Srbija u ovoj oblasti pored strateškog, po prvi put uspostavlja i zakonodavni okvir borbe protiv klimatskih promena. Naime, do sredine ove godine planirano je usvajanje Zakona o klimatskim promenama kojim će biti uspostavljen sistem za ublažavanje klimatskih promena i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove, u skladu sa obavezama u procesu pristupanja EU i obavezama prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime i Sporazumu iz Pariza.

Glavne teme  13. zasedanja Parlamentarne skuoštine Mediterana,  organizacije koja okuplja mediteranske države Evrope, Afrike i Bliskog istoka, pored izazova klimatskih promena, su borba protiv terorizma, politika bezbednosti, podrška malim i srednjim preduzećima, pitanje migracije i ljudska prava.