Srbija je na dobrom putu da Poglavlje 27, okarakterisano kao  jedno od najzahtevnijih i najskupljih  u pregovorima sa EU, uskoro bude na agendi evropskih zvaničnika budući da je nacrt pregovaračke pozicije, poslat na neformalne konsultacije, dobio visoke ocene Evropske komisije, zaključak je Ivana Karića, šefa pregovaračke grupe za Poglavlje 27, koji je na konferenciji za medije u Botaničkoj  bašti predstavio napredak Srbije u  pogledu ekoloških EU regulativa.

Ipak, postizanje potpunog usaglašavanja sa pravnim tekovinama u oblasti životne sredine jedan je od glavnih izazova za pristupanje, a neki uslovi  su  i vremenski vrlo zahtevni, zbog čega će Ministarstvo zaštite  životne sredine tražiti odloženu implementaciju, rekao je Karić.

„Trenutna procena je da će više od 8 milijardi evra biti potrebno samo za ulaganja u sektor otpada i vode, a većina zahteva mora biti sprovedena pre pristupanja što podrazumeva značajne finansijske i ljudske resurse. Rad na unapređenjima je započeo, ali postoji potreba da se ubrza. Ministarstvo je stvorilo administrativne okvire za zaštitu životne sredine, ali zaštita mora počivati na društveno usvojenom sistemu vrednosti i nije moguća bez promene svesti o značaju ekologije“, istakao je Karić.

Srbija mora da prenese 200 propisa koji se odnose na zaštitu životne sredine (kvaliteta vazduha i vode, zaštite prirode, industrijskog zagađenja i upravljanja rizicima, upravljanja hemikalijama i borbe protiv klimatskih promena).

U Srbiji je samo 7, 3 odsto otpadnih voda biološki tretirano, a neophodno je izgraditi 359 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Procenat recikliranja komunalnog otpada u Srbiji je prema podacima za 2016. iznosio svega 3 odsto. Zahtevi EU su dostizanje 50 odsto recikliranja do 2020, a prema revidiranoj direktivi 65 odsto do 2035. godine. U vezi sa industrijskim zagađenjem neophodno je da više od 230 kompanija dobiju dozvole i sprovedu Direktive o industrijskim emisijama. Usaglašavanja sa ekološkim standardima EU podrazumevaju velike inicijalne troškove, ali na duži rok štede novac i omogućavaju dodatnu zaposlenost, kao i značajnu podršku EU i drugih fondova.