Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan razgovarao je danas sa ambasadorom i šefom Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji Semom Fabricijem o najznačajnim pitanjima zaštite životne sredine i klimatskih promena.

U dugom i otvorenom razgovoru dotaknute su sve važne aktuelne teme koje su se, između ostalih, odnosile na upravljanje komunalnim otpadom, sisteme prerade otpadnih voda, zagađenje vazduha u Srbiji, finansiranje u oblasti zaštite životne sredine i napredovanje Srbije u procesu otvaranja Poglavlja 27 – životna sredina i klimatske promene, kao i mere i aktivnosti kojima će Srbija ova pitanja ubuduće rešavati.

Ministar Goran Trivan ukazao je da je ovaj sastanak izraz kontinuiteta u razgovorima sa Evropskom unijom, i njene podrške Srbiji u procesu unapređenja životne sredine. Osvrtom na Izveštaj Evropske komisije o napredovanju Srbije u ovoj oblasti, kako je naglasio, na sastanku su ukratko predstavljeni do sada postignuti rezultati, kao svojevrsna rekapitulacija uloženih napora u proteklom periodu. Trivan je upoznao šefa Delegacije EU sa tokom izrade nacrta pregovaračke pozicije, i obavestio da će ovaj dokument, koji je trenutno u procesu usaglašavanja, biti usvojen do kraja godine. Ministar je informisao šefa Delegacije EU o glavnim ciljevima na kojima će Ministarstvo nastaviti da istrajava, od sistema za preradu otpadnih voda sa linijom mulja, sakupljanja i prerade komunalnog otpada, smanjenja zagađenja vazduha, do pošumljavanja, i planovima jačanja Zelenog fonda i povlačenja sredstava banke Saveta Evrope za finansiranje glavnih aktivnosti planiranih za naredni period. Naglasio je da problem zagađenja vazduha koji najviše indukuje saobraćaj, a potom i uticaj drugih izvora koji koriste fosilna goriva, mazut i ugalj, moraju rešavati lokalne samouprave kroz kratkoročne i dugoročne planove u čemu će im Ministarstvo pomoći. Srbija je u rešavanju svih značajnih pitanja u zaštiti životne sredine zabeležila ozbiljan pomak, ali od ovog trenutka neće moći da se ostvari ambiciozni napredak koji je planiran ukoliko se ne povećaju kapaciteti Ministarstva i lokalnih samouprava po pitanju ljudskih resursa, kako je ocenjeno, te je obostrano konstatovano da je neophodno pod hitno ojačati administrativne kapacitete Ministarstva zaštite životne sredine.

Trivan je istakao je da je naročiti podstrek za budući rad Ministarstva zeleni stav i zelena politika novoizabrane Evropske komisije, što će značiti da Srbija može da očekuje još efektivniju pomoć i podršku u unapređenju životne sredine. Uputio je zahvalnost Evropskoj komisiji i Nj.E. Semu Fabriciju na podršci i pomoći na putu prema zelenoj Srbiji.

Šef Delegacije EU Sem Fabrici, ocenjujući razgovor kao veoma konstruktivan, rekao je da je priprema za otvaranje Poglavlja 27 veoma važan deo procesa pregovora u pristupanju Srbije Evropskoj uniji. Između ostalog, izrazio je svoju zainteresovanost za projekte koji će biti finansirani u oblasti zaštite životne sredine, za neophodne mere koje će biti sprovedene, i interesovao se za pitanje finansiranja aktivnosti i mera u narednoj godini. Govoreći o problemu zagađenja vazduha, Nj.E. Fabrici izrazio je ohrabrenje i podsticaj Srbiji u rešavanju ovog ekološkog problema koji ne zna za granice, ukazujući da bi bilo dobro da se saznaju podaci, na osnovu tih podataka deluje, a pored kratkoročnih, preduzimaju i strukturne mere.

Predstavio je novi program Evropske komisije tzv. „Grin dil“, kojim Evropska unija uspostavlja nove prioritete, u pravcu još viših standarda zaštite životne sredine i borbe protiv klimatskih promena, naglašavajući cilj Evrope da do 2050 godine postane prvi na svetu „ugljenično neutralni kontinent“.

Evropska unija postavlja nove, sve veće izazove i ciljeve u zaštiti životne sredine, naglasio je Nj.E. Fabrici i izrazio očekivanje da će te značajne ciljeve deliti sa Srbijom kao zemljom koja se nalazi u procesu pristupanja EU.

Najavljujući zajedničku akciju sadnje drveća sa Ministarstvom zaštite životne sredine, 23. novembra, šef Delegacije EU naglasio je da smanjenje gasova sa efektom staklene bašte i smanjenje zagađenja moraju biti ne samo u nadležnosti državnih organa i institucija, već i svakodnevna aktivnost i izbor svih građana, a Evropska unija će nastaviti da podržava Srbiju na njenom putu ka zdravijoj i boljoj životnoj sredini.