Svetski dan čistog vazduha je podsetnik da je vazduh uslov života i svojevrsno upozorenje na opasnost, da usled svakodnevnog prekomernog emitovanja štetnih materija u atmosferu, ugrožavamo svoje živote i opstanak planete Zemlje.

Aerozagađenje utiče i na gubitak biodiverziteta i na klimatske promene. Zagađen  vazduh ne košta samo životnu sredinu. Cena aerozagađenja se iskazuje u gotovo svim društveno- ekonomskim oblastima- i košta i društvo i državu.

Problem zagađenja vazduha je svetski, ima ga Evropa i zemlje u regionu. Izveštaji Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da loš kvalitet vazduha  godišnje prouzrokuje smrt oko sedam miliona ljudi u svetu. U Srbiji šest hiljada života gubimo svake godine.

Specijalizovana agencija Svetske zdravstvene organizacije za ispitivanje raka, označila je kao dokazani humani kancerogen, izduvne gasove dizel motora.

Prethodni dani su pokazali koliko mi sami, građani, ljudska vrsta, dramatično utičemo na kvalitet vazduha. U danima kada nema grejanja, toplana, kada nema značajnog industrijskog zagađenja, ali ni vetra ni kiše da pomognu, vazduh smo mogli da vidimo.

Sada je i više nego jasno da je saobraćaj, njegova visoka učestalost, automobili i vozila sa zastarelim motorima, dramatično prisutni zagađivač, neprijatelj našeg zdravlja i da je zadnji čas da svi toga postanemo svesni.

Vreme je da prestanemo da ubijamo sami sebe.

Poboljšanje kvaliteta vazduha je zajednička briga i odgovornost svih nas,  javnog i civilnog sektora, svake opštine, privrede, naučno-stručne javnosti, medija i građana. Rešenja su u selektivnom korišćenju automobila, inovativnim tehnologijama, zameni energenata, ulaganju u postrojenja za prečišćavanje vazduha, u cirkularnoj ekonomiji, u zelenoj gradnji.

Rešenja su  u promeni loših  praksi.

Napustimo stare navike, okrenimo se kvalitetnim motorima, hibridnim i električnim, birajmo ekološki prihvatljiva prevozna sredstva, povećajmo broj biciklističkih i pešačkih staza...

Zarad svojih građana, lokalne samouprave moraju odmah pristupiti gašenju individualnih  kotlarnica koje kao energent koriste mazut ili ugalj.

Pobedimo lošu naviku paljenja  strnjišta na oranicama, zakonom je zabranjeno i opasno po ljudske živote i biljni i životinjski svet.

 Sadimo drveće i pošumljavajmo. Šuma odstranjuje gasove staklene bašte i proizvodi kiseonik.

Danas, na Svetski dan čistog vazduha ali  i svakog narednog dana, zapitajmo se : koliko dugo možemo da izdržimo bez vazduha, i da li je vreme da svako od nas nešto učini za našu Srbiju i našu Planetu.