Министарка је истакла да је ово округ који предњачи са управљањем отпадом по највишим европским стандардима, уз подршку кредитне линије Европске банке за обнову и развој, Француске агенције за развој и Министарства заштите животне средине.

„Изузетно сам задовољна оним што сам данас видела, јер заједно постављамо нове стандарде у области заштите животне средине. Ка Регионалном центру Пирот гравитирају четири локалне самоуправе Пирот, Бабушница, Бела Паланка и Димитровград и они заиста заједно могу да буду поносни шта је направљено за релативно кратак период. Данас сам на делу видела резултате и како се биоразградиви и зелени отпад прерађују у нову употребну вредност, односно у квалитетан хумус. Посебно ме радује што постоје планови да се, у сарадњи са јединицама локалне самоуправе, грађанима омогући да без накнаде довозе биоразградиви отпад на ову локацију“, рекла је Павков.

Министарка је истакла и да паралелно завршавамо и другу касету санитарне депоније, што показује да свака врста отпада може бити третирана на одговоран начин и искоришћена као ресурс.

„Показали смо да Србија може да буде пионир за систем управљања отпадом не само у Србији него и регион. Овим пројектом показујемо да питању управљања отпадом приступамо системски, одговорно и дугорочно. Савремена компостана, заједно са модернизацијом регионалне депоније и најсавременијом инфраструктуром, поставља нове стандарде у заштити животне, што ће значајно унапредити квалитет живота свих наших грађана“, додала је Павков.

 

Ресорна министарка Сара Павков позвала је локалне самоуправе да пожуре и искористе и ову прилику да уз подршку државе додатно озелене своје заједнице и јавне површине које имају значај за животну средину и квалитет живота грађана.

„Озелењавање је једна од конкретних мера заштите ваздуха која, поред тога, најдиректније мења изглед градова и општина, али и доприноси заштити земљишта и већој отпорности локалних заједница на климатске изазове. Важна нам је свака нова садница и зато желимо да подржимо пројекте који ће имати стварни ефекат на терену. Средства могу да се користе за набавку садница аутохтоних врста, извођење радова на озелењавању и очување и заштиту јавних површина, тамо где постоји опасност од деградације, затим за стварање ветрозаштитних појасева. Очекујем велико интересовање и у склопу овог јавног позива, као и пуно квалитетних пројеката који ће значити грађанима“, рекла је Павков.

Министарка је подсетила да је ово други јавни позив за подршку пројектима озелењавања, а укупно је у текућој години кроз два јавна позива у те сврхе опредељен 191 милион динара. 
„Министарство заштите животне средине из године у годину подржава пројекте озелењавања широм Србије, јер је то политика која доноси конкретне резултате и директну корист грађанима. Кроз такве пројекте, Србија је од 2020. године богатија за око 500.000 нових садница. У складу са политиком председника Републике Александра Вучића, која је усмерена на равномеран развој сваког дела наше земље и улагања која мењају свакодневни живот људи, настављамо да подржавамо градове и општине у пројектима који значе чистији ваздух, уређеније јавне површине, лепшу животну средину и квалитетнији живот за наше грађане“, рекла је Павков. 
Конкурсна документација за актуелни позив, доступна је на интернет страници Министарства заштите животне средине.  
 

Павков је истакла да уговор предвиђа изградњу близу 10 нових километара канализационе мреже, који ће допринети бољој заштити животне средине и Дунава као наше највеће реке, а такође ће доћи и до домова грађана који до сада нису имали могућност да се прикључе.
„На основу уговора, градићемо нових 9,8 километара недостајуће канализационе мреже у Великом Градишту, што ће донети велику покривеност градске зоне зеленом инфраструктуром. Грађани ће добити више од 300 нових прикључака и то у оним деловима општине који до сада нису имали канализацију, што ће значајно допринети унапређењу квалитета њиховог живота у целини. Додатно, предвидели смо и реконструкцију постојеће мреже и црпних станица. Оваквим пројектима директно подстичемо одрживи развој и штитимо наше реке, јер ће овај пројекат бити реализован и у деловима општине где се налази Сребрно језеро, туристички драгуљ на Дунаву. Ово је само прва фаза решавања питања заштите вода у Великом Градишту, којом стварамо услове за изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода, којим ће читав систем у овој општини бити комплетиран“, рекла је министарка.  

Павков је истакла да су пројекти заштите вода један од најважнијих приоритета државе, и да ће Министарство остати посвећено њиховој реализацији и у наредном периоду.
„Захваљујем председнику општине Драгану Милићу и његовом тиму што су показали одговорност према грађанима и кандидовали пројекат који јесте комплексан и захтеван, али доноси бенефите грађанима и животној средини. Врата министарства су увек отворена за пројекте који подижу квалитет живота грађана у заједници, било да је реч о већем или мањем насељеном месту. Следећи политику развоја коју је трасирао председник Републике Александар Вучић, наставићемо да још снажније да радимо и доносимо зелене пројекте у сваки кутак наше земље“, рекла је Павков.  
 

Павков је, у име Републике Србије, у Азербејџану званично преузела домаћинство обележавања Светског дана  заштите животне средине 2027. године, што је снажна потврда међународног угледа који наша земља данас ужива.

„Србија је прва земља у овом делу Европе којој је указано такво поверење. Чињеница да ће наша земља исте године бити домаћин и специјализоване изложбе EXPO 2027 представља велико признање и потврду њене све значајније улоге на међународној сцени. Данас смо успоставили снажно партнерство које ће нам омогућити да питања заштите животне средине буду једна од централних тема током највећег међународног догађаја који ће Србија организовати, а где је присуство потврдило 140 земаља из целог света“, рекла је Павков.

Министарка је истакла и да је наша жеља да током читаве тематске недеље, од 2. до 8. јуна, а не само 5. јуна када се званично обележава Светски дан заштите животне средине, организујемо бројне конференције, панеле, изложбе и радионице кроз које ћемо представити све делове Србије, наше реке и зелене пројекте које смо реализовали, као и визију и циљеве које желимо да остваримо до 2030. године.

„ЕXPO 2027 није само изложба. То је највећа развојна прилика коју је Србија имала у последњих неколико деценија. Кроз овај пројекат градимо савремену инфраструктуру, нове саобраћајнице и модерне објекте, али истовремено постављамо и нове стандарде одрживог урбаног развоја. На нашим младима је да, својим знањем, идејама и иновацијама, Србију одведу корак даље – ка будућности у којој ће развој, технологија и заштита животне средине ићи руку под руку“, поручила је Павков.

Министарка је, заједно са директором Јеринићем, на крају симболично поставила магнете у облику дрвета на мапи Србије, како би најавили зелене иницијативе и пројекте који ће се реализовати наредне године широм наше земље.
 

Павков је истакла да је Србија снажно посвећена зеленој транзицији у складу са највишим европским стандардима и да је изузетно задовољна, јер смо добили позитиван сигнал од европских званичника када је реч о нашим напорима у целокупној области заштите животне средине.
„Два изузетно важна састанка са европским званичницима, на којима смо констатовали снажну посвећеност и стратешки правац Србије на путу ка Европској унији. Захваљујући тешким економским реформама које је започео председник Републике Србије Александар Вучић, створени су предуслови да данас можемо да говоримо о овако великим улагањима у заштиту животне средине, захваљујући чему је Србија у релативно кратком периоду направила значајне искораке у зеленој трансформацији и зеленој транзицији. Успоставићемо потпуно функционалан систем управљања отпадом, у складу са највишим европским стандардима и конкурентне циркуларности. Интензивно радимо на заштити вода кроз реализацију бројних пројеката широм Србије, а изградњом 20 постројења за пречишћавање отпадних вода и око 900 километара зелене инфраструктуре до 2030. године поставићемо нове стандарде у области заштите животне средине“, истакла је Павков.

Министарка је додала и да је Министарство у потпуности посвећено реформској агенди, са посебним фокусом на климатске политике, где је Србија препозната као једна од институционално најспремнијих земаља у региону, јер смо први увели МРВА систем и издали дозволе за оператере које ћемо, у оквиру нашег српског CBAM-а припремати за опорезивање угљеника следеће године, уз подстицаје државе ка читавој привреди. 
„Зелене реформе које спроводимо ће у потпуности променити слику Србије, а ми остајемо посвећени испуњавању свих обавеза из Поглавља 27, где смо направили озбиљне искораке. То је срж наших активности које су усмерене на успостављање законодавног оквира и система који ће омогућити његову најбољу примену у пракси. О нашем напретку најбоље сведоче извештаји Европске комисије, што је  снажна потврда са смо на добром путу ка највишим стандардима и чланству у Европској унији“, рекла је Павков.

 

Министарка Сара Павков је позвала је све градове и општине да искористе ову прилику и да кандидују своје квалитетне пројекте, како би уз подршку Министарства унапредили стање животне средине у својим локалним самоуправама. 

„Изузетно сам задовољна што смо расписали други јавни конкурс у 2026. за суфинансирање пројеката изградње и уређења система управљања отпадом и отпадним водама, за шта смо обезбедили додатних 450 милиона динара, након што смо у првом кругу за ову намену издвојили 350 милиона динара. Средства су намењена за изградњу, реконструкцију и опремању трансфер станица и рециклажних дворишта, као и постројења за пречишћавање отпадних вода. По први пут смо издвојили и средства за набавку пречистача за отпадне воде у домаћинствима, чиме проширујемо могућност третмана отпадних вода и на локалне самоуправе које немају канализациону мрежу“, рекла је Павков.

Министарка је позвала све локалане самоуправе да до 24. јула пријаве своје пројекте и подсетила да је у току и други јавни позив за суфинансирање пројеката замене, реконструкције и санације котларница за грејање који траје до 13. јула. 
„Ово је додатна прилика за градове и општине да искористе меру коју Министарство редовно спроводи у циљу унапређења квалитета ваздуха, а то је замена котларница и прелазак на еколошки прихватљивији енергент, за шта смо, кроз два јавна позива ове године обезбедили чак 580 милиона динара. Наставићемо да ослушкујемо потребе наших грађана и да активно спроводимо мере које ће унапредити њихов квалитет живота“, додала је Павков.
 

Министарка заштите животне средине Сара Павков потписала је данас важне уговоре са 39 управљача заштићених подручја у Србији, на основу којих ће бити уложена значајна средства у активне мере заштите, у складу са међународним оквирима за заштиту биодиверзитета.

Павков је истакла да се потписаним уговорима управљачима заштићених подручја ставља на располагање готово пола милијарде динара, док је укупно у овој години, за бригу о заштићеним подручјима и очување предеоног диверзитета опредељено више од милијарду динара.
„Ово је јасна потврда посвећености Владе Републике Србије и Министарства заштите животне средине очувању природе. Од управљача очекујем да средства која смо обезбедили претворе у конкретне резултате на терену, кроз очување станишта и врста, ревитализацију природних подручја и унапређење управљања заштићеним подручјима. Ми ћемо са наше стране наставити да из године у годину повећавамо улагања, како директно у заштићена подручја и очување предеоног диверзитета, тако и кроз изградњу водоводне и канализационе мреже, пешачких и бициклистичких стаза, оправку мобилијара, што доприноси одрживом коришћењу и укупној заштити природе“, рекла је Павков.

Министарка је истакла да је боља брига о природним добрима делом резултат и добре сарадње државе са управљачима заштићених подручја и јединицама локалне самоуправе. Према њеним речима, радиће се и убудуће на јачању сарадње како би се обезбедило ефикасније управљање, боља заштита природних вредности и развој еко-туризма као одрживог начина коришћења заштићених подручја.
„Радићемо и на додатном јачању капацитета како бисмо у будућности постигли још већу ефикасност, којој тежимо. Само заједничким радом, уз континуирана улагања и одговорно управљање, можемо обезбедити испуњење нашег циља а то је да природне вредности Србије буду сачуване за данашње, али и за све будуће генерације које ће у њима уживати“, додала је Павков.

Под ужареним јунским сунцем, док су се крошње старих шумских стабала лагано повијале на поветарцу са Босута, Парк природе „Мали Босут“ био је место окупљања младости, ентузијазма и љубави према природи. Акција је организована у оквиру националне кампање за младе „Природа нема алтернативу – зато делуј и ти“, а међу бројним учесницима нашли су се и ученици основних и средњих школа из овог дела Срема, који су заједно са министарком заштите животне средине Саром Павков уређивали простор овог јединственог заштићеног подручја.

Тако је велики број младих који су, уместо да прве дане летњег распуста проведу код куће, одлучили да део свог времена посвете природи. Док су једни фарбали мобилијар, други су садили цвеће, уређивали простор и припремали садржаје који ће у будућности дочекивати посетиоце. Учесници кажу да су дошли из различитих разлога, неко због дружења, неко из жеље да научи нешто ново о заштити природе, а неко зато што жели да његов крај буде лепше и уређеније место за живот. Но, заједничка им је, ипак, жеља да оставе траг који ће остати и након што се дан заврши. 
„Високе температуре нису разлог да се одустане од добрих дела“,  поручила министарка Сара Павков. 

„Упекло је, али природа нема алтернативу, зато данас делујемо сви. Налазимо се у Парку природе „Мали Босут“, заједно са управљачем заштићеног подручја, представницима општине Шид и великим бројем младих из основних и средњих школа овог дела Срема. Желимо да покажемо да млади и на прагу распуста бирају да помогну својој заједници и свом природном богатству. Данас смо малим корацима послали снажну поруку“, нагласила је министарка.
 

Павков је истакла да су ученици, поред уређивања простора, учили шта заправо значи управљање заштићеним подручјима.
„Заштита природе није само вожња чамцем или катамараном. То је свакодневни рад, брига о стаништима и стварање услова да природа покаже свој пуни потенцијал. Желимо да млади разумеју да свако од нас може да помогне и да се развој садржаја попут рибњака, простора за поније и туристичке инфраструктуре може ускладити са условима заштите природе“, нагласила је министарка.

Велики допринос министарке Павков и председника Вучића да овај простор постане парк природе

Добродошлицу учесницима пожелео је и председник Удружења „Покрета за заштиту и неговање реке Босут“ Дејан Булатовић, који није крио задовољство због посете министарке.
„Велика је част за Парк природе „Мали Босут“ што нам је у посету дошла министарка заштите животне средине Сара Павков. Реч је о особи којој дугујем велику захвалност и поштовање, јер је још као државни секретар пружала подршку идеји да ово подручје добије статус који заслужује. Могу слободно да кажем да је и само име парка потекло из њеног срца. Зато ће министарка добити златни кључ овог заштићеног подручја, као и председник Републике Србије Александар Вучић, јер су њих двоје дали велики допринос да после толико деценија овај простор постане парк природе“,  рекао је Булатовић.
Он је додао да Парк природе „Мали Босут“ и Засавица данас представљају два бисера Срема која ће у будућности привлачити децу и посетиоце из читаве Србије.
„Парк природе постоји нешто више од две године“, рекао је представник  управљача заштићеним подручјем Бранко Радојковић.
„Почетак је био тежак, али данас, када погледамо све што је урађено, видимо да све полако добија свој смисао. Свакодневним радом рибочуварске службе успели смо да значајно смањимо нелегалан излов рибе, што је довело до повећања рибљег фонда. На простору парка већ се гради пристаниште за катамаран, а у плану је и изградња визиторске куле која ће омогућити посетиоцима да из нове перспективе посматрају богатство овог јединственог екосистема“, нагласио је он.

Колико лепоте и јединстевности има у овом пределу, уверили су се сви присутни. Уз сређени мобилијар, цвеће, зеленило, цвркут птица, свакако ће допринети да сваки туриста ужива и опусти се крај воде. 
Јато гусака, које се башкарило, као прави домаћини овог предела, у хладу разгранатих крошњи, помно је пратило шта се дешава, а када је већина хтела тај невероватан кадар да овековечи у једној фотографији, демонстративно су се спустиле у Босут, таман да се мало расхладе од врелине дан

Важан еколошки коридор који повезује шумске комплексе

Парк природе „Мали Босут“, заштићено подручје прве категорије, основан је ради очувања изворног тока реке Босут, једног од ретких водотокова у Војводини који је сачувао свој природни изглед. Смештен у западном Срему, на подручју општине Шид, овај парк представља важан еколошки коридор који повезује шумске комплексе Спачванских и Босутских шума, омогућавајући опстанак бројним строго заштићеним врстама. О богатству овог подручја најбоље говоре бројке – овде је забележена 131 врста виших биљака, 118 врста птица и 16 врста риба, док се на његовим стаништима могу срести белорепан, црна рода, орао кликташ, видра, дивља мачка, срна и бројне друге врсте које овај простор чине једним од највреднијих природних бисера Срема.

Међу младима који су вредно радили био је и шеснаестогодишњи Стефан Дејановић.
„Дошао сам пре свега да се дружим, али и да учиним нешто корисно за нашу заједницу. Мир, тишина и природа, има ли ишта лепше, а ако можемо да помогнемо да овај простор буде још репрезентативнији, није тешко засукати рукаве и радити, без обзира на врућину“, каже Стефан.
Сличног мишљења је и седамнаестогодишњи Урош Грубешић из Моровића.
„Помислио сам да је боље да дан проведем овде него код куће. Ту су ми другови, дружимо се и истовремено радимо нешто корисно. Узео сам ваљак у руке и окречио кућице. Није тешко, занимљиво је, само је мало вруће. Садњу цвећа сам, пак, препустио девојкама“, кроз осмех прича Урош и додаје да је први пут посетио Парк природе „Мали Босут“.
„Пецам у Моровићу, али мислим да сам пронашао ново место где ћу често долазити. Овде човек заиста може да осети колико је природа вредна“, каже овај средњошколац.

Последње саднице спуштане су у земљу, свежа боја на дрвеним кућицама добијала је свој коначни изглед, а у хладу старих стабала, уз тихи ток Босута који вековима проналази свој пут кроз Срем, млади су показали да љубав према природи није само реченица у школском уџбенику, већ вредност која се живи и чува. Јер, како поручује кампања која их је окупила: Природа нема алтернативу, зато делуј и ти!