Vesti
Pavkov: Obrenovac dobija zaokruženi savremeni sistem upravljanja otpadom
Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov uručila je danas ključeve tri kamiona za odvoženje otpada JKP „Obrenovac“, što će značajno unaprediti i podići na viši nivo sistem upravljanja otpadom u opštini Obrenovac.
Pavkov je naglasila da će Obrenovac uskoro dobiti još jedan kamion smećar, a pored toga u toku je i nabavka kanti i kontejnera, kako bi se obezbedilo kvalitetno sakupljanje i transport otpada do novog regionalnog centra u Kaleniću.
„Danas sam direktoru JKP ‘Obrenovac’ Ivanu Jegoroviću uručila ključeve tri nova kamiona, što će značajno unaprediti rad ovog preduzeća, omogućiti efikasnije sakupljanje i transport otpada i doprineti da sistem upravljanja otpadom u Obrenovcu bude još efikasniji i savremeniji. Izgradnjom transfer stanice i reciklažnog dvorišta koje je u toku, u potpunosti ćemo kompletirati svu neophodnu infrastrukturu pomoću koje će se otpad tretirati po najvišim standardima. Opština Obrenovac je jedna od 15 lokalnih samouprava koje gravitiraju ka regionalnom centru u Kaleniću. Već je izgrađena sanitarna deponija sa pratećom infrastrukturom, dobijena je dozvola za probni rad i očekuje se da će se prve količine otpada stići sledeće nedelje. Posebno me raduje što ova opština planira da započne postupak sanacije i rekultivacije nesanitarne gradske deponije i to iz sopstvenog budžeta, što je odraz njihove odgovornosti i uopšte strateškog delovanja po pitanju životne sredine. Hvala predsedniku opštine Obrenovac Milošu Pekoviću i njegovom timu na izuzetnoj saradnji, koju ćemo, sigurna sam, nastaviti i u budućnosti.“, rekla je Pavkov.
Ministarka je danas zajedno sa najmlađima učestvovala u ekološkoj radionici, tokom koje su kroz druženje, crtanje i izradu kolaža od recikliranog materijala na kreativan način učili o značaju očuvanja životne sredine.
„Najlepši ukras današnjeg dana bilo je vreme provedeno sa mladim umetnicima, verujem, budućim vajarima, koji su od prirodnih i recikliranih materijala stvarali svoja mala umetnička dela u prirodnjačkom domu Arboretum. Ovakve radionice su najlepši način da deca kroz igru i kreativnost nauče da otpad može da dobije novu vrednost i da briga o životnoj sredini počinje od svakog od nas.
Podizanjem svesti o životnoj sredini zaista unapređujemo čitavo društvo i na tome ćemo intenzivno nastaviti da radimo i kroz našu kampanju za mlade ‘Priroda nema alternativu! Zato deluj i ti“, poručila je Pavkov.
Obaveštenje o postupku pokretanja zaštite spomenika prirode „Odorovsko polje“
Na osnovu člana 42. stav 8. Zakona o zaštiti prirode („Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10, 91/10-ispravka, 14/16, 95/18-dr. zakon i 71/21) Ministarstvo zaštite životne sredine obaveštava javnost o postupku pokretanja zaštite prirodnog područja II (druge) kategorije, kao Spomenik prirode „Odorovsko polje” (u daljem tekstu: SP „Odorovsko polje”).
SP „Odorovsko polje” nalazi se u jugoistočnoj Srbiji u okviru Karpato-balkanskog planinskog sistema, odnosno dela složenog planinskog sistema Stare planine koji se sa planinom Vidlič izdvaja kao Zadbalkan i obuhvata površinu od 1238 ha 94 a 34 m2. Nalazi se na teritoriji opštine Dimitrovgrad (KO Visočki Odorovci, KO Smilovci, KO Gulenovci, KO Protopopinci, KO Petrlaš). Prema strukturi površina katastarskih opština po vlasništvu, površine u zaštićenom području su u državnom vlasništvu (45,14%), u privatnom vlasništvu (54,55%) i u drugim oblicima svojine (0,31%). Na području SP „Odorovsko polje” ustanovljavaju se režimi zaštite II i III stepena (II stepen obuhvata 198 ha 18 a 88 m2 i III stepen obuhvata 1040 ha 75 a 46 m2).
Temeljnu vrednost SP „Odorovsko polje” predstavlja ravničarski deo polja kao redak primer polja u karstu Srbije, u kome je odvojena normalna i karstna cirkulacija, sa karakterističnim alogenim prilivom voda na karst. Složeni sistem karstne i površinske cirkulacije u okviru ponornice Blato (Odorovska reka) predstavlja posebnu vrednost Odorovskog polja, dok samo polje sa okolnim karstom Tepoša i Kozarice čini genetsko jedinstvo predela kao jednog od starijih karstnih terena u Srbiji. Poseban značaj i jednu od vrednosti Odorovskom polju daju veštački uspostavljene akumulacije tzv. Smilovska jezera, koja predstavljaju stanište brojnih biljnih i životinjskih vrsta od značaja za zaštitu. Obalni deo Smilovskih jezera obiluje prisustvom močvarnih zajednica biljaka, od kojih su pojedine zajednice, odnosno tipovi staništa, od nacionalnog značaja za zaštitu u skladu sa zakonskom regulativom. To su staništa kopnenih tršćaka i rogozišta, višegodišnjih amfibijskih obalnih zajednica, obalnih srednje visokih travolikih zajednica i obalnih tršćaka i zajednica drugih visokih helofita. Na području koje se predlaže za zaštitu registrovano je 132 biljne vrste (neke od značajnijih su orhideje: salep ili kaćun (Anacamptis morio), močvarni kaćun (Anacamptis palustris), mačkovo uho (Ophrys scolopax subsp. cornuta), smrdljivi kaćunak (Anacamptis coriophora) i medeni kaćunak (Neotinea ustulata). Evidentirane su 24 vrste vilinskih konjica i 118 vrsta dnevnih leptira. Kao najznačajniji se izdvajaju pegavi zeleni konjić (Somatochlora flavomaculata) – retka vrsta za područje Srbije, kao i kraljev plašt (Nymphalis anthiopa) – strogo zaštićena divlja vrsta. U Smilovskim jezerima evidentirano je ukupno 15 vrsta riba, među kojima sedam vrsta predstavlja zaštićene divlje vrste riba na nacionalnom nivou: dvoprugasta uklija (Alburnoides bipunctatus), som (Silurus glanis), šaran (Cyprinus carpio), deverika (Abramis brama), grgeč (Perca fluviatilis), klen (Squalius cephalus) i štuka (Esox lucius). U grupi vodozemaca i gmizavaca zabeležene su ukupno 23 vrste (10 vrsta vodozemaca i 13 vrsta gmizavaca) među kojima i dugonogi mrmoljak (Triturus ivanbureschi). Evidentirano je 113 vrsta ptica. Vrste eja močvarica (Circus aeruginosus), ćubasti gnjurac (Podiceps cristatus) i prdavac (Crex crex) predstavljaju neke od najznačajnijih. U grupi sisara, područje Odorovskog polja stalno i povremeno naseljavaju 22 vrste sisara. Šareni tvor (Vormela peregusna) i vidra (Lutra lutra), strogo zaštićene divlje vrste, ističu se kao najznačajnije.
Prema klasifikaciji Svetske unije za zaštitu prirode (IUCN) Spomenik prirode „Odorovsko polje” svrstan je u Kategoriju III – Spomenik prirode ili prirodno obeležje. Međunarodni status područja: Odabrano područje za dnevne leptire (PBA – Prime Butterfly Area) – „Dimitrovgrad” i Međunarodno značajno područje za ptice (IBA – Important Bird Area) – „Gornjski Visok i Vidlič”.
Prema Pravilniku o kriterijumima vrednovanja i postupku kategorizacije zaštićenih područja („Službeni glasnik RS”, br. 97/15), Spomenik prirode „Odorovsko polje” svrstava se u II (drugu) kategoriju kao zaštićeno područje pokrajinskog/regionalnog, odnosno velikog značaja.
Zavod za zaštitu prirode Srbije, usled ponovljenog postupka, dostavio je 17. avgusta 2026. godine Ministarstvu zaštite životne sredine, kao nadležnom organu, korigovanu Studiju zaštite Spomenika prirode „Odorovsko polje”.
Danom postavljanja obaveštenja i izvoda iz Studije zaštite na internet stranici Ministarstva ispunjeni su uslovi za pokretanje postupka zaštite ovog prirodnog područja, shodno članu 42. stav 9. Zakona o zaštiti prirode.
Danom postavljanja na sajt ovog obaveštenja, poništava se Obaveštenje o postupku pokretanja zaštite Spomenika prirode „Odorovsko polje”, objavljeno na veb prezentaciji Ministarstva zaštite životne sredine 10. avgusta 2026. godine.
Izvod iz studije i kartu područja možete preuzeti OVDE.
Pavkov: Zajedno za obnovu Deliblatske peščare, uskoro konkretan plan sanacije
Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov obišla je danas Specijalni rezervat prirode „Deliblatska peščara“, koji je proteklih dana zahvatio požar, i na licu mesta razgovarala sa predstavnicima nadležnih službi, upravljača, stručne javnosti i institucija o trenutnom stanju i narednim koracima u cilju obnove ovog područja.
Pavkov je istakla da je zajedničkim angažovanjem i koordinisanim delovanjem svih nadležnih službi najvažnije bilo da se spreči ugrožavanje ljudi, domaćinstava i prirodnih vrednosti ovog zaštićenog područja.
„Zajedno na terenu uloženi su napori, kako bi se sprečilo da dođe do bilo kakve negativne posledice po imovinu, a pre svega da ne dođe do ugrožavanja ljudskih života. Veliku zahvalnost dugujemo svim pripadnicima Sektora za vanredne situacije, Vojske Srbije, dobrovoljnih vatrogasnih društava, udruženja i upravljača „Vojvodinašuma“ za nadljudske napore da se stavi pod kontrolu požar u SRP ‘Deliblatska peščara’. Dogovorili smo danas i konkretan plan sanacije zajedno sa stručnjacima, profesorima i predstavnicima pokrajinskih i republičkih institucija za sanaciju i obnovu ovog područja“, rekla je Pavkov.
Ministarka je naglasila da se već za nedelju dana može očekivati predlog plana obnove ovog područja za period 2027–2031. godine, kako bi što pre bila započeta priprema za sanaciju, jer je cilj da se obnovi priroda na način koji će biti otporniji na visoke temperature i posledice klimatskih promena.
„Danas smo doneli i dodatnu opremu u vidu 44 naprtnjače za gašenje požara, koje će znatno pomoći u delovima gde vatrogasna vozila ne mogu da priđu. Istovremeno, Ministarstvo zaštite životne sredine će obezbediti dodatne subvencije za zaštićena područja, kako bi upravljači mogli da sprovedu neophodne mere sanacije i obnove i nastave da rade u skladu sa stručnim planovima. Nažalost, zbog klimatskih promena, ovakve situacije će nas čekati i u budućnosti, ali uz zajednički rad, solidarnost i odgovornost trudićemo se da zaštitimo našu prirodu“, poručila je Pavkov.
Instrukcija o organizaciji pojačanog praćenja stanja vodotokova i drugih površinskih voda i pojava uginuća domaćih i divljih životinja za vreme trajanja suše u ribarskim i zaštićenim područjima
Ministarstvo zaštite životne sredine dana 7.8.2026. godine izdaje Instrukciju o organizaciji pojačanog praćenja stanja vodotokova i drugih površinskih voda i pojava uginuća domaćih i divljih životinja za vreme trajanja suše u ribarskim i zaštićenim područjima na osnovu Zaključka Republičkog štaba za vandredne situacije broj 105/2026 od 3.8.2026. godine.
Ovom instrukcijom usmeravaju se organizacija poslova i način rada zaposlenih kod korisnika ribarskih područja i upravljača zaštićenih područja u izvršavanju zakonom utvrđenih i poverenih poslova, radi pojačanog praćenja stanja vodotokova i drugih površinskih voda i pojave uginuća domaćih i divljih životinja za vreme trajanja suše, kao i blagovremenog evidentiranja i dostavljanja podataka Ministarstvu zaštite životne sredine i drugim nadležnim organima i organizacijama.
Korisnici ribarskih područja i upravljači zaštićenih područja dužni su da postupaju po ovoj instrukciji u organizaciji i izvršavanju poslova propisanih zakonom.
Za vreme trajanja suše i povećanog rizika od ugrožavanja ribljeg fonda, prirodnih vrednosti i zaštićenih područja, korisnici i upravljači dužni su da organizuju pojačano praćenje stanja vodotokova i drugih površinskih voda, prirodnih vrednosti i divljih životinja, kao i da evidentiraju uginule domaće i divlje životinje na područjima kojima upravljaju.
Upravljač zaštićenog područja koji je istovremeno korisnik ribarskog područja postupa po ovoj instrukciji u oba svojstva.
Ova instrukcija primenjuje se na korisnike ribarskih područja i upravljače zaštićenih područja na celoj teritoriji Republike Srbije, uključujući teritoriju Autonomne pokrajine Vojvodine.
Korisnici ribarskih područja i upravljači zaštićenih područja dostavljaju Ministarstvu dnevni izveštaj o stanju utvrđenom u prethodnom danu.
Dnevni izveštaj dostavlja se svakog dana najkasnije do 14.00 časova, elektronskim putem, na adresu: izveštajprirodaribarstvo@eko.gov.rs
Prvi dnevni izveštaj dostavlja se narednog dana od dana prijema ove instrukcije.
Ceo tekst instrukcije možete preuzeti OVDE.
Pokrenut postupak zaštite za Predeo izuzetnih odlika „Mučanj“
Ministarstvo zaštite životne sredine pokrenulo je postupak zaštite za Predeo izuzetnih odlika „Mučanj“, čime pravimo važan korak u očuvanju prirodnih bogatstava Srbije i stvaranju boljih uslova za očuvanje biljnog i životinjskog sveta.
Ministarka Sara Pavkov je naglasila da ovo područje odlikuje izuzetno prirodno bogatstvo, jedinstvena geološka građa, raznovrsna staništa, bogati vodni resursi i veliki broj retkih i ugroženih vrsta.
„Na predlog Zavoda za zaštitu prirode Srbije porkenuli smo postupak zaštite PIO ‘Mučanj’, koje se prostire na površini većoj od 1.700 hektara, čime smo napravili važan pomak u očuvanju ovog jedinstvenog područja, njegovih ekosistema, retkih vrsta i prirodnog nasleđa. Predeo izuzetnih odlika ‘Mučanj’ nalazi se u jugozapadnoj Srbiji, na teritoriji opštine Ivanjica i pripada Moravičkom upravnom okrugu. Zahvaljujući jedinstvenim prirodnim uslovima, Mučanj je stanište brojnih retkih i ugroženih vrsta, među kojima se posebno izdvajaju runolist, jugoslovensko zvončiće, tisa, tamnocrvena kaluđerka i crepasta gladiola. Ovo područje odlikuje i bogatstvo različitih staništa, od mešovitih šuma i livada do vodenih staništa, stenskih odseka i kamenjara“, rekla je Pavkov.
Ministarka je istakla da se na osnovu Pravilnika o kriterijumima vrednovanja i postupku kategorizacije zaštićenih područja PIO „Mučanjˮ svrstava se u drugu kategoriju, kao zaštićeno područje regionalnog, odnosno velikog značaja.
„Nastavljamo da radimo na proširenju mreže zaštićenih područja i očuvanju najvrednijih prirodnih bogatstava Srbije, njenih jedinstvenih predela i biološke raznovrsnosti. Zaštita ovakvih područja nije samo ulaganje u očuvanje prirode, već i u očuvanje prirodnih resursa, staništa i zaštićenih vrsta koje predstavljaju neprocenjivo nasleđe naše zemlje“, rekla je Pavkov.
Pavkov: Stara štala dobila novu upotrebnu vrednost – Reciklažno dvorište sa kompostanom
Ministarka zaštite životne sredine obišla je danas u opštini Ražanj uspešno završen projekat izgradnje reciklažnog dvorišta sa kompostanom, koji je Ministarstvo podržalo kroz javni konkurs.
Pavkov je istakla da je veoma zadovoljna onim što je videla u Ražnju, navodeći da je ova opština pravi primer kako i mala mesta mogu na odgovoran način i po najvišim standardima da tretiraju otpad na svojoj teritoriji.
„Ponosna sam što su opredeljena sredstva koja su dobili kroz javni konkurs Ministarstva zaštite životne srednine iskorišćena na najbolji mogući način i što su uspešno završili projekat izgradnje reciklažnog dvorišta sa kompostanom. Ono što je dodatno važno je da je opština konkurisala i na našem novom javnom pozivu kako bi nabavili nedostajuću opremu za kompostiranje. Kada obezbedimo opremu ovaj objekat će biti u potpunosti funkcionalan. Posebno mi je drago što je nekadašnja štala danas dobila novu namenu. To je pravi primer kako Srbija sprovodi cirkularnu ekonomiju u praksi – dok su u Briselu nekadašnje štale pretvorene u toalete, kod nas postaju reciklažna dvorišta i prostori za kompostiranje“, rekla je Pavkov.
Ministarka je istakla da je dogovoreno da Ministarstvo već naredne godine pomogne opštini Ražanj nabavkom dodatne opreme za upravljanje otpadom.
„Zelena opština, veliko iznenađenje za mene. Verujem da će ovo biti dobra poruka iz ovog kraja Srbije za ostale opštine. Ne moraju da raspolažu velikim budžetima niti značajnim finansijskim sredstvima. Najvažnije je da imaju volju, znanje i ljude koji razumeju koliko je zaštita životne sredine važna. Sigurna sam da je budućnost upravo u ovom pravcu“, rekla je Pavkov.
Pavkov: Povećavamo stepen zaštite prirodne oaze u srcu Beograda
Ministarstvo zaštite životne sredine pokrenulo je postupak revizije zaštite Spomenika prirode „Botanička bašta Jevremovacˮ, kao prirodnog dobra prve kategorije od međunarodnog, nacionalnog, odnosno izuzetnog značaja.
Ministarka Sara Pavkov istakla je da povećanjem stepena zaštite dodatno štitimo ovo prirodno dobro koje se nalazi u centralnom gradskom jezgru Beograda, na teritoriji opštine Stari Grad i prostire se na površini većoj od četiri hektara.
„Uredbom o zaštiti Vlade Republike Srbije iz 1995. godine, Spomenik prirode „Botanička bašta Jevremovacˮ stavljen je pod zaštitu druge kategorije, ali se na ovom prostoru kolekcija biljaka značajno uvećala, a sveukupna vrednost genofonda je formalno i naučno dostigla viši nivo i zahteva ponovno vrednovanje i verifikaciju autentičnosti koju treba podržati jasno definisanom funkcijom botaničkog vrta kao prirodnog dobra prve kategorije“, objasnila je Pavkov.
Ministarka je istakla i da je ovo još jedna potvrda opredeljenja, vizije i misije države da kroz konkretne mere i aktivnosti čuva prirodu, ali i naše kulturno, istorijsko i tradicionalno nasleđe.
„Možemo da budemo ponosni što imamo ovakvu prirodnu oazu u urbanom delu glavnog grada. Nedavno smo unapredili i sistem osvetljenja postavljanjem nove LED rasvete, a ono što je posebno važno je da prilikom izvođenja radova nije degradirana nijedna površina niti deo Botaničke bašte. Uvođenjem nove rasvete uspostavljen je energetski efikasniji sistem koji obezbeđuje manju potrošnju električne energije, veću bezbednost posetilaca i očuvanje prirodnih vrednosti u urbanoj zoni. Nastavićemo da sistemski radimo na unapređenju zaštite prirode, i očuvanju naših najvrednijih prirodnih dobara, jer su ona deo našeg nacionalnog identiteta i temelj održivog razvoja“, dodala je Pavkov.
Pavkov: Veliki dan za Valjevo, uradili smo veliki posao i ispunili obećanje dato građanima
Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov obišla je danas nesanitarnu deponiju u Valjevu, gde je uspešno završena prva faza radova na sanaciji, zatvaranju i rekultivaciji ove lokacije.
Ministarka je rekla da je ovo značajan dan za Valjevo i Kolubarski okrug i da su stvoreni uslovi za početak druge faze radova, kako bi deponija bila u potpunosti sanirana i rekultivisana u skladu sa najvišim evropskim standardima.
„Danas potvrđujemo da ispunjavamo data obećanja i da držimo do svoje reči. Ponosna sam što je za svega dva i po meseca urađen neverovatno veliki posao na ogromnoj površini, nadomak stambenih objekata, privredne zone u Valjevu, ali i same reke, pre svega na zahtev građana. Vrlo sam zadovoljna onim što sam danas videla, s obzirom na to da je veliki posao urađen, da su postavljeni biotrnovi i da smo spremni da zajednički uđemo i u drugu fazu, kako bi ova lokacija bila u potpunosti sanirana i rekultivisana, kako sutra ne bi razmišljali o negativnim posledicama ili o tome da smo posao uradili polovično. Već od avgusta će Valjevo moći da odvozi deo komunalnog otpada na regionalni centar za upravljanje otpadom „Kalenić“, kao jedna od 15 lokalnih samouprava koje gravitiraju ka najvećem regionalnom centru u Srbiji“, rekla je Pavkov
Pavkov je istakla i da paralelno gradimo i transfer stanicu sa reciklažnim dvorištem, koja predstavlja važan deo uspostavljanja modernog regionalnog sistema upravljanja otpadom.
„Istim tempom radićemo i u ostalim krajevima Srbije, jer je to ono što građani očekuju i što će doprineti boljem kvalitetu života i značajnom unapređenju sistema upravljanja otpadom. Želim da se zahvalim gradonačelniku Lazaru Gojkoviću i njegovom kompletnom timu, koji su neverovatnom brzinom sproveli ovaj posao, pripremili svu neophodnu dokumentaciju i već su spremni za početak druge faze. Upravo je to pravac kojim svi treba da idemo kada je reč o odgovornom i efikasnom upravljanju otpadom“, dodala je Pavkov.
Pavkov: Primer odgovornog razvoja – novi zeleni kilometri za sigurnu budućnost
Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov obišla je danas radove na izgradnji kanalizacione mreže u naselju Karlovčić, u opštini Pećinci i uverila se da radovi napreduju dobrom dinamikom.
Pavkov je naglasila da su ovo značajna kapitalna ulaganja u Srem i opštinu Pećinci jer se gradi sistem koji će dugoročno obezbediti upravljanje komunalnim otpadnim vodama.
„Ponosna sam na opštinu Pećinci, predsednika Sinišu Đokića i njegov tim koji pokazuju da je životna sredina zaista žila kucavica svakog sektora i svakog mesta. U Karlovčiću trenutno gradimo više od 22 kilometra kanalizacione mreže, što će biti više od 100 kilometara kanalizacione infrastrukture u opštini Pećinci. Paralelno radimo i na rekonstrukciji i proširenju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Pećincima, čiji će kapacitet nakon završetka radova biti 10.000 ekvivalent stanovnika“, rekla je Pavkov.
Ministarkaje naglasila da je cilj da sva naseljena mesta u opštini Pećinci budu povezana na kanalizacionu mrežu, a da postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda rade punim kapacitetom.
„Na ovaj način štitimo kanal Galovica, ali i druge medijume životne sredine, dok našim sugrađanima obezbeđujemo ono što mora da bude strateški pravac razvoja, sledeći politiku predsednika Aleksandra Vučića, a to su bolji uslovi za život i sigurniju budućnost za sve naše građana, bez obzira da li žive u Beogradu, Nišu ili nekom manjem mestu. Verujem da ćemo i u drugim lokalnim samoupravama dati dodatni zamajac i ovakvim primerom poslati jasnu poruku da je očuvanje životne sredine jedan od naših najvažnijih prioriteta“, poručila je Pavkov.
Pavkov: Novi zeleni kilometri za opštinu Temerin, veliki ekološki zamajac za sever Srbije
Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov obišla je danas radove na izgradnji kanalizacione mreže, projektu koji predstavlja veliki ekološki zamajac za sever Srbije, za opštinu Temerin.
Pavkov je navela da je ova opština imala 17 odsto izgrađene kanalizacione mreže, sa velikim brojem septičkih jama, a izgradnjom novih zelenih kilometara pokrivenost će biti znatno veća.
„Imali smo danas priliku da obiđemo radove na izgradnji kanalizacione mreže u opštini Temerin, zajedno sa predsednikom opštine Mladenom Zecom. Pored šest kilometara koji su u izgradnji, trudićemo se da, u okviru drugog kredita CEB-a obezbedimo dodatnih 44 kilometara kanalizacione mreže, tako da će Temerin dobiti ukupno 50 kilometara i više od 3.000 priključaka u narednom periodu. Cilj Ministarstva je da pokrije ovu teritoriju sa 70 odsto kanalizacije mreže što predstavlja preduslov za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda“, rekla je Pavkov.
Ministarka je istakla da, pored ovog projekta, Ministarstvo zaštite životne sredine nastavlja da ulaže u infrastrukturu koja direktno doprinosi zaštiti životne sredine, jer svaki novi kilometar kanalizacione mreže znači manje zagađenja, očuvanije vodotokove i bolje uslove života za građane
„I tu se nećemo zaustaviti. Čeka nas nova kreditna linija od jeseni i nastavićemo projekte koji se odnose na izgradnju kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda na severu Srbije, a zatim paralelno i u Šumadiji, na zapadu i jugoistoku Srbije. Naš cilj je da imamo čiste reke, da nema zagađenja i da što manje septičkih jama postoji u budućnosti“, poručila je Pavkov.
