Ministarstvo zaštite životne sredine pokrenulo je postupak zaštite za Predeo izuzetnih odlika „Mučanj“, čime pravimo važan korak u očuvanju prirodnih bogatstava Srbije i stvaranju boljih uslova za očuvanje biljnog i životinjskog sveta.

Ministarka Sara Pavkov je naglasila da ovo područje odlikuje izuzetno prirodno bogatstvo, jedinstvena geološka građa, raznovrsna staništa, bogati vodni resursi i veliki broj retkih i ugroženih vrsta.

„Na predlog Zavoda za zaštitu prirode Srbije porkenuli smo postupak zaštite PIO ‘Mučanj’, koje se prostire na površini većoj od 1.700 hektara, čime smo napravili važan pomak u očuvanju ovog jedinstvenog područja, njegovih ekosistema, retkih vrsta i prirodnog nasleđa. Predeo izuzetnih odlika ‘Mučanj’ nalazi se u jugozapadnoj Srbiji, na teritoriji opštine Ivanjica i pripada Moravičkom upravnom okrugu. Zahvaljujući jedinstvenim prirodnim uslovima, Mučanj je stanište brojnih retkih i ugroženih vrsta, među kojima se posebno izdvajaju runolist, jugoslovensko zvončiće, tisa, tamnocrvena kaluđerka i crepasta gladiola. Ovo područje odlikuje i bogatstvo različitih staništa,  od mešovitih šuma i livada do vodenih staništa, stenskih odseka i kamenjara“, rekla je Pavkov.

Ministarka je istakla da se na osnovu Pravilnika o kriterijumima vrednovanja i postupku kategorizacije zaštićenih područja PIO „Mučanjˮ svrstava se u drugu kategoriju, kao zaštićeno područje regionalnog, odnosno velikog značaja.

„Nastavljamo da radimo na proširenju mreže zaštićenih područja i očuvanju najvrednijih prirodnih bogatstava Srbije, njenih jedinstvenih predela i biološke raznovrsnosti. Zaštita ovakvih područja nije samo ulaganje u očuvanje prirode, već i u očuvanje prirodnih resursa, staništa i zaštićenih vrsta koje predstavljaju neprocenjivo nasleđe naše zemlje“, rekla je Pavkov.

Ministarka zaštite životne sredine obišla je danas u opštini Ražanj uspešno završen projekat izgradnje reciklažnog dvorišta sa kompostanom, koji je Ministarstvo podržalo kroz javni konkurs.

Pavkov je istakla da je veoma zadovoljna onim što je videla u Ražnju, navodeći da je ova opština pravi primer kako i mala mesta mogu na odgovoran način i po najvišim standardima da tretiraju otpad na svojoj teritoriji.

„Ponosna sam što su opredeljena sredstva koja su dobili kroz javni konkurs Ministarstva zaštite životne srednine iskorišćena na najbolji mogući način i što su uspešno završili projekat izgradnje reciklažnog dvorišta sa kompostanom. Ono što je dodatno važno je da je opština konkurisala i na našem novom javnom pozivu kako bi nabavili nedostajuću opremu za kompostiranje. Kada obezbedimo opremu ovaj objekat će biti u potpunosti funkcionalan. Posebno mi je drago što je nekadašnja štala danas dobila novu namenu. To je pravi primer kako Srbija sprovodi cirkularnu ekonomiju u praksi – dok su u Briselu nekadašnje štale pretvorene u toalete, kod nas postaju reciklažna dvorišta i prostori za kompostiranje“, rekla je Pavkov.

Ministarka je istakla da je dogovoreno da Ministarstvo već naredne godine pomogne opštini Ražanj nabavkom dodatne opreme za upravljanje otpadom.

„Zelena opština, veliko iznenađenje za mene. Verujem da će ovo biti dobra poruka iz ovog kraja Srbije za ostale opštine. Ne moraju da raspolažu velikim budžetima niti značajnim finansijskim sredstvima. Najvažnije je da imaju volju, znanje i ljude koji razumeju koliko je zaštita životne sredine važna. Sigurna sam da je budućnost upravo u ovom pravcu“, rekla je Pavkov.

Ministarstvo zaštite životne sredine pokrenulo je postupak revizije zaštite Spomenika prirode „Botanička bašta Jevremovacˮ, kao prirodnog dobra prve kategorije od međunarodnog, nacionalnog, odnosno izuzetnog značaja.

Ministarka Sara Pavkov istakla je da povećanjem stepena zaštite dodatno štitimo ovo prirodno dobro koje se nalazi u centralnom gradskom jezgru Beograda, na teritoriji opštine Stari Grad i prostire se na površini većoj od četiri hektara.

„Uredbom o zaštiti Vlade Republike Srbije iz 1995. godine, Spomenik prirode „Botanička bašta Jevremovacˮ stavljen je pod zaštitu druge kategorije, ali se na ovom prostoru kolekcija biljaka značajno uvećala, a sveukupna vrednost genofonda je formalno i naučno dostigla viši nivo i zahteva ponovno vrednovanje i verifikaciju autentičnosti koju treba podržati jasno definisanom funkcijom botaničkog vrta kao prirodnog dobra prve kategorije“, objasnila je Pavkov.

Ministarka je istakla i da je ovo još jedna potvrda opredeljenja, vizije i misije države da kroz konkretne mere i aktivnosti čuva prirodu, ali i naše kulturno, istorijsko i tradicionalno nasleđe.

„Možemo da budemo ponosni što imamo ovakvu prirodnu oazu u urbanom delu glavnog grada. Nedavno smo unapredili i sistem osvetljenja postavljanjem nove LED rasvete, a ono što je posebno važno je da prilikom izvođenja radova nije degradirana nijedna površina niti deo Botaničke bašte. Uvođenjem nove rasvete uspostavljen je energetski efikasniji sistem koji obezbeđuje manju potrošnju električne energije, veću bezbednost posetilaca i očuvanje prirodnih vrednosti u urbanoj zoni. Nastavićemo da sistemski radimo na unapređenju zaštite prirode, i očuvanju naših najvrednijih prirodnih dobara, jer su ona deo našeg nacionalnog identiteta i temelj održivog razvoja“, dodala je Pavkov.

Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov obišla je danas nesanitarnu deponiju u Valjevu, gde je uspešno završena prva faza radova na sanaciji, zatvaranju i rekultivaciji ove lokacije.

Ministarka je rekla da je ovo značajan dan za Valjevo i  Kolubarski okrug i da su stvoreni uslovi za početak druge faze radova, kako bi deponija bila u potpunosti sanirana i rekultivisana u skladu sa najvišim evropskim standardima.

„Danas potvrđujemo da ispunjavamo data obećanja i da držimo do svoje reči. Ponosna sam što je za svega dva i po meseca urađen neverovatno veliki posao na ogromnoj površini, nadomak stambenih objekata, privredne zone u Valjevu, ali i same reke, pre svega na zahtev građana. Vrlo sam zadovoljna onim što sam danas videla, s obzirom na to da je veliki posao urađen, da su postavljeni biotrnovi i da smo spremni da zajednički uđemo i u drugu fazu, kako bi ova lokacija bila u potpunosti sanirana i rekultivisana, kako sutra ne bi razmišljali o negativnim posledicama ili o tome da smo posao uradili polovično. Već od avgusta će Valjevo moći da odvozi deo komunalnog otpada na regionalni centar za upravljanje otpadom „Kalenić“, kao jedna od 15 lokalnih samouprava koje gravitiraju ka najvećem regionalnom centru u Srbiji“, rekla je Pavkov

Pavkov je istakla i da paralelno gradimo i transfer stanicu sa reciklažnim dvorištem, koja predstavlja važan deo uspostavljanja modernog regionalnog sistema upravljanja otpadom.

„Istim tempom radićemo i u ostalim krajevima Srbije, jer je to ono što građani očekuju i što će doprineti boljem kvalitetu života i značajnom unapređenju sistema upravljanja otpadom. Želim da se zahvalim gradonačelniku Lazaru Gojkoviću i njegovom kompletnom timu, koji su neverovatnom brzinom sproveli ovaj posao, pripremili svu neophodnu dokumentaciju i već su spremni za početak druge faze. Upravo je to pravac kojim svi treba da idemo kada je reč o odgovornom i efikasnom upravljanju otpadom“, dodala je Pavkov.

Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov obišla je danas radove na izgradnji kanalizacione mreže u naselju Karlovčić, u opštini Pećinci i uverila se da radovi napreduju dobrom dinamikom.

Pavkov je naglasila da su ovo značajna kapitalna ulaganja u Srem i opštinu Pećinci jer se gradi sistem koji će dugoročno obezbediti upravljanje komunalnim otpadnim vodama.

„Ponosna sam na opštinu Pećinci, predsednika Sinišu Đokića i njegov tim koji pokazuju da je životna sredina zaista žila kucavica svakog sektora i svakog mesta. U Karlovčiću trenutno gradimo više od 22 kilometra kanalizacione mreže, što će biti više od 100 kilometara kanalizacione infrastrukture u opštini Pećinci. Paralelno radimo i na rekonstrukciji i proširenju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Pećincima, čiji će kapacitet nakon završetka radova biti 10.000 ekvivalent stanovnika“, rekla je Pavkov.

Ministarkaje naglasila da je cilj da sva naseljena mesta u opštini Pećinci budu povezana na kanalizacionu mrežu, a da postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda rade punim kapacitetom.

„Na ovaj način štitimo kanal Galovica, ali i druge medijume životne sredine, dok našim sugrađanima obezbeđujemo ono što mora da bude strateški pravac razvoja, sledeći politiku predsednika Aleksandra Vučića, a to su bolji uslovi za život i sigurniju budućnost za sve naše građana, bez obzira da li žive u Beogradu, Nišu ili nekom manjem mestu. Verujem da ćemo i u drugim lokalnim samoupravama dati dodatni zamajac i ovakvim primerom poslati jasnu poruku da je očuvanje životne sredine jedan od naših najvažnijih prioriteta“, poručila je Pavkov.

Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov obišla je danas radove na izgradnji kanalizacione mreže, projektu koji predstavlja veliki ekološki zamajac za sever Srbije, za opštinu Temerin.

Pavkov je navela da je ova opština imala 17 odsto izgrađene kanalizacione mreže, sa velikim brojem septičkih jama, a izgradnjom novih zelenih kilometara pokrivenost će biti znatno veća.

„Imali smo danas priliku da obiđemo radove na izgradnji kanalizacione mreže u opštini Temerin, zajedno sa predsednikom opštine Mladenom Zecom. Pored šest kilometara koji su u izgradnji, trudićemo se da, u okviru drugog kredita CEB-a obezbedimo dodatnih 44 kilometara kanalizacione mreže, tako da će Temerin dobiti ukupno 50 kilometara i više od 3.000 priključaka u narednom periodu. Cilj Ministarstva je da pokrije ovu teritoriju sa 70 odsto kanalizacije mreže što predstavlja preduslov za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda“, rekla je Pavkov.

Ministarka je istakla da, pored ovog projekta, Ministarstvo zaštite životne sredine nastavlja da ulaže u infrastrukturu koja direktno doprinosi zaštiti životne sredine, jer svaki novi kilometar kanalizacione mreže znači manje zagađenja, očuvanije vodotokove i bolje uslove života za građane

„I tu se nećemo zaustaviti. Čeka nas nova kreditna linija od jeseni i nastavićemo projekte koji se odnose na izgradnju kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda na severu Srbije, a zatim paralelno i u Šumadiji, na zapadu i jugoistoku Srbije. Naš cilj je da imamo čiste reke, da nema zagađenja i da što manje septičkih jama postoji u budućnosti“, poručila je Pavkov.

Na predlog Ministarstva zaštite životne sredine, Vlada Srbije usvojila je danas Strategiju zaštite životne sredine – Zelenu agendu za Republiku Srbiju do 2033. godine, strateški dokument koji predstavlja sveobuhvatan okvir za dalje unapređenje stanja životne sredine, održivog razvoja i sprovođenje mera koje će doprineti boljem kvalitetu života svih građana.

Ministarka Sara Pavkov ocenila je da je usvajanje ove strategije važan korak za našu zemlju, jer ona definiše jasan pravac delovanja u oblasti zelene tranzicije, smanjenja zagađenja, zaštite prirodnih resursa i usklađivanja sa najvišim evropskim standardima.
„Strategija zaštite životne sredine – Zelena agenda za Republiku Srbiju do 2033. godine predstavlja osnov za sistemsko i dugoročno delovanje u oblasti zaštite životne sredine. Njen cilj je da obezbedi da ekonomski razvoj Srbije bude zasnovan na principima održivosti, uz očuvanje prirodnih resursa, ali je i važan iskorak u pravcu integracije sa Evropskom unijom. Ovom Strategijom se usmeravaju mere i aktivnosti u pravcu Zelene agende, održivog razvoja, zaštite prirodnih resursa i smanjenja zagađenja i unapređenja kvaliteta života svih građana imajući u vidu da ključni aspekti Strategije uključuju unapređenje pravnog i institucionalnog okvira za zaštitu životne sredine, jačanje privrede zasnovane na niskougljeničnom razvoju, stimulisanje inovacija i razvoj ‘zelenih’ tehnologija, kako bi se stimulisao održiv privredni rast i kreirali novi zeleni poslovi“, rekla je Pavkov.
Ministarka je istakla da će sprovođenje Strategije biti usmereno na ključne oblasti kao što su borba protiv klimatskih promena, razvoj cirkularne ekonomije, unapređenje kvaliteta vazduha, vode i zemljišta, zaštita biodiverziteta i razvoj zelenih tehnologija.

„Posebno je važno što ovu strategiju posmatramo kao jedan od ključnih pokretača budućeg razvoja Srbije. Ulaganja u zelenu infrastrukturu, čistije tehnologije, energetsku efikasnost i održivo upravljanje resursima stvaraju uslove za nove investicije, razvoj privrede i otvaranje radnih mesta. Istovremeno, kroz jačanje institucionalnih kapaciteta, unapređenje sistema finansiranja i veće uključivanje građana u procese donošenja odluka, stvaramo temelje za Srbiju u kojoj će zaštita životne sredine, ekonomski razvoj i kvalitet života građana ići ruku pod ruku, uz odgovorno upravljanje prirodnim resursima i brigu o budućim generacijama“, navela je Pavkov.